Sjednice
Одржана 9. редовна сједница Савјета министара БиХ (АУДИО)
18.06.2020
Тонски запис изјаве замјеника предсједавајућег и министра финансија и трезора БиХ Вјекослава Беванде
Савјет министара БиХ утврдио је Нацрт закона о Буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ 2020. године, којим су уважене околности изазване пандемијом Ковида 19. Министарство финансија и трезора ће, уз прихваћене корекције, Нацрт буџета доставити Предсједништву БиХ, надлежном за његово предлагање.
Укупни приходи, примици и финансирање институција БиХ у 2020. години износе 996.000.000 КМ, колико износе и укупни расходи, а што је у односу на Буџет 2019. године више за 30.000.000 КМ или 3%. Сервисирање спољног дуга износи 807.552.931 КМ и мање је за 18,2 милиона КМ или 2% у односу на претходну годину.
Текући издаци планирани су у износу од 868.345.000 КМ и у односу на 2019. годину мањи су за 718.000 КМ или 0,1%.
Средства за санирање економских штета, планирана су у укупном износу од 41.927.000 КМ као нова ставка у Буџету, од чега на директним трансферима 14.747.000 КМ и на текућој резерви 27.180.000 КМ.
За одржавање локалних избора у БиХ Буџетом су планирана средства од 4.227.000 КМ.
Ставка текућих трансфера и грантова повећана је за 12.794.000 КМ или 34% у односу на 2019. годину и износи 50.874.000 КМ, а ова средства су, између осталог, намијењена санирању економских посљедица пандемије вируса корона, у складу са закључком Предсједништва БиХ.
С циљем обезбјеђења средстава за финансирање санирања економских штета укупни путни трошкови у 2020. години планирани су у износу 11.259.000 КМ и у односу на Буџет 2019. године мањи су за 5.870.000 КМ или 34 %. Путни трошкови смањени су за 38% у односу на Нацрт закона о Буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2020. годину који је усвојен на 6. ванредној сједници Савјета министара БиХ, одржаној 24. 3. 2020. године.
Издаци за телефонске и поштанске услуге планирани су у износу од 7.040.000 КМ и у односу на буџет за 2019. годину мањи су за 1.159.000 КМ или 14%. Издаци за енергију и комуналне услуге у 2020. години планирани су у износу од 17.151.000 КМ и у односу на Буџет за 2019. годину мањи су за 1.428.000 КМ или 8%, а издаци за набавку материјала планирани су у износу од 33.906.000 КМ, што у односу на 2019. годину представља смањење за 2.641.000 КМ или 7%. Издаци за услуге превоза и горива планирани су у износу од 10.530.000 КМ, што је за 1.496.000 КМ или 12% мање у односу на Буџет за 2019. годину. Ови издаци мањи су за 7,8% у односу на Нацрт закона о буџету који је утврђен у марту ове године.
Капитални издаци у 2020. години планирани су у укупном износу од 40.490.000, што у односу на Буџет за 2019. годину представља смањење у износу од 14.134.000 КМ или 26%.
Набавка грађевина планирана је у износу 13.562.000 КМ, што је у односу на Буџет за 2019. годину мање за 6.616.000 КМ или 33%
Набавка опреме у Буџету за 2020. годину планирана је у износу од 17.275.000 КМ, што је за 7.930.000 КМ или 31% мање у односу на Буџет за 2019. годину.
Реконструкција и инвестицијско одржавање у Буџету за 2020. годину планирани су у износу од 2.203.000 КМ, што је за 982.000 КМ или 31% мање у односу на Буџет за 2019. годину.
Због ограничавања укупних јавних расхода и прихода БиХ, а с циљем обезбјеђења средстава за реализацију приоритетних активности, извршено је пролонгирање финансирања дијела вишегодишњих пројеката у 2020. години, у укупном износу од 19,2 милиона КМ.
Усвојена Информација о стању у области миграција
Савјет министара усвојио је Информацију Министарства безбједности о стању у области миграција у Босни и Херцеговини за април 2020. године, коју ће Генерални секретаријат Савјета министара доставити Предсједништву БиХ.
У прва четири мјесеца 2020. године евидентирана су укупно 4.572 незаконита мигранта, што представља смањење за 24% у односу на исти период 2019. године, када су пријављена укупно 6.034 мигранта. Највише незаконитих миграната je поријеклом из Пакистана (27,4%) и Афганистана (24,1%). Намјеру за подношење захтјева за азил исказало је 4.247 особа, од чега је 78 особа поднијело захтјев за азил.
Број незаконитих миграната у априлу, када је забиљежено њих 128, мањи је за 92% у односу на март ове године, што је резултат мјера ограничења кретања које су предузеле земље регије и Европске уније усљед пандемије болести Ковид-19. Број незаконитих миграната пријављених Служби за послове са странцима у априлу 2020. године је за 95% мањи у односу на исти мјесец 2019. године.
У периоду од 1. 1. до 30. 4. 2020. године из буџета ИПА пројекта "Посебне мјере за подршку одговору на избјегличку и мигрантску ситуацију у БиХ" реализована су средства у износу 8.692.317 евра, од чега је у априлу 2020. године реализовано 2.158.298 евра.
Уговор о социјалном осигурању са Чешком
Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог уговора између Босне и Херцеговине и Чешке Републике о социјалном осигурању.
Закључивањем овог уговора биће регулисани односи између БиХ и Чешке у областима пензијског и здравственог осигурања, укључујући здравствену заштиту, повреде на раду, доплатак за дјецу и накнаде у случају незапослености. Уговор се односи на лица која подлијежу или су подлијегала прописима једне или обје државе, укључујући и чланове њихових породица.
Приједлог уговора са Извјештајем о обављеним преговорима биће достављен Предсједништву БиХ у даљну процедуру, а за бх. потписника је предложена министарка цивилних послова.
Либерализација друмског линијског превоза путника
Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог протокола уз Споразум о међународном повременом превозу путника путничким и обичним аутобусима (ИНТЕРБУС споразум) у вези са међународним линијским и посебним линијским превозом путника путничким и обичним аутобусима, са Основама за закључење Протокола.
Циљ протокола је либерализација међународног друмског линијског превоза путника између чланица Евопске уније и трећих земаља потписница Споразума ИНТЕРБУС.
Уговорне стране Споразума ИНТЕРБУС који је БиХ ратификовала 2004. године су ЕУ и БиХ, Република Албанија, Република Сјеверна Македонија, Република Молдавија, Црна Гора, Република Турска и Република Украјина.
ЕУ је 2017. иницирала измјене и допуне ИНТЕРБУС Споразума и предложила протокол уз овај споразум, којим би се област примјене, осим на повремени превоз, проширила и на међународни друмски линијски превоз путника путничким и обичним аутобусима.
Приједлог протокола са Основама биће достављен Предсједништву БиХ у даљну процедуру, а за бх. потписника је предложен министар комуникација и транспорта.
Софтверски стандарди за радне станице у институцијама БиХ
Савјет министара БиХ је, на приједлог Министарства комуникација и транспорта, донио Одлуку о усвајању документа о техничко-технолошком и софтверском стандарду за радну станицу у институцијама Босне и Херцеговине.
Документом су дефинисани минимални техничко-технолошки и софтверски захтјеви за стандардизацију радних станица, које су у употреби у институцијама БиХ. Утврђена је обавеза стандардизације радних станица по питању хардвера и софтвера, а одређене су и смјернице за набавку рачунарске опреме, оперативног система и минимум апликативих програма који морају бити инсталисани на радној станици. Документом су дефинисане почетне минималне перформансе за различите типове радних станица и прописан поступак приликом одређивања минималних рачунарских перформанси у вези са будућим набавкама рачунарске опреме.
Учешће у Програму ЕУ Хоризонт 2020
Савјет министара БиХ је усвојио Информацију Министарства цивилних послова о учешћу Босне и Херцеговине у Оквирном програму Европске комисије за истраживање и развој – Хоризонт 2020 (Х2020), са приједлогом активности у циљу повећања успјешности.
Према подацима Министарства цивилних послова, до марта 2019. године из Босне и Херцеговине је било 226 приједлога пројеката са 327 апликаната, док је евалуирано 316 потпуних-кредибилних апликација са 412 апликаната. Одобрен је 41 пројекат који укључује 71 институцију. Укупно повучени износ до сада је већи од 5,5 милиона евра, са просјечном стопом успјешности од 17,5 одсто, док је просјек ЕУ 15,3 одсто.
Оквирни програми ЕУ за истраживање и развој су главни инструмент финансирања научно-истраживачког рада земаља чланица и земаља придружених програму. Програм Хоризонт 2020 започео је у јануару 2014. године и траје до 31. 12. 2020. године, а укупан буџет износи 79,5 милијарди евра. Све земље чланице ЕУ и земље кандидати за чланство су пуноправне чланице Хоризонта 2020. БиХ је придружена чланица од 2014. године када је потписан Споразум о придруживању у Х2020.
Усвојена Анализа трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа
Савјет министара БиХ усвојио је Анализу трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа за период 2017. – 2019. године те задужио Министарство спољне трговине и економских односа да настави пратити стање у овој области и о томе једном годишње извијести Савјет министара.
Динамику извоза пољопривредно-прехрамбених производа у периоду 2017. - 2019. година карактерисао је континуиран пад количина извезених роба, а уједно и вриједности. То је посљедица смањеног извоза на тржиште Турске, с обзиром на пад вриједности турске лире, што је бх. производе учинило скупљим и мање конкурентним. Такође, на смањење извоза утицала је одлука власти у Приштини о увођењу заштитне мјере, односно царине на увоз млијека и млијечних прерађевина, а потом још радикалније мјере о увођењу 100% царине на увоз свих роба, укључујући и пољопривредно-прехрамбене производе из БиХ.
Као одраз цјелокупног стања у пољопривреди у БиХ, већ дужи низ година се биљежи дефицит у трговинској размјени пољопривредним производима. Извоз је биљежио негативна кретања и имао тренд смањења, а вриједност увоза је варирала. Ипак, дефицит је остао висок и још увијек није мањи од двије милијарде КМ.
Смањењем извоза у 2019. години, дефицит у спољнотрговинској размјени пољопривредно-прехрамбених производа износио је 2,4 милијарде КМ и већи је за 6 одсто у односу на претходну годину.
Најзначајнији производи који су заступљени у извозу су масти и уља, воће, млијеко и млијечни производи, шећер и производи на бази шећера, производи на бази житарица и брашна, вода, поврће, производи млинске индустрије и месо.
Што се тиче трговинских партнера, најзначајнији је и даље Европска унија с обзиром на то да је око 38 одсто извоза пољопривредно-прехрамбених производа пласирано на ово тржиште, 36 одсто је пласирано на тржиште ЦЕФТА, у Турску 16 одсто, у ЕФТА-у 2 одсто и земље остатка свијета 8 одсто.
На тржиште БиХ највише се пласирају пољопривредно-прехрамбени производи поријеклом из ЕУ, и то око 55 одсто, из земаља ЦЕФТА-е 29 одсто, Турске око 3 одсто, ЕФТА-е 0,2 одсто и остатка свијета 13 одсто.
Усвојена Анализа спољнотрговинске размјене за 2019. годину
Савјет министара БиХ усвојио је Анализу спољнотрговинске размјене Босне и Херцеговине за 2019. годину, коју је припремило Министарство спољне трговине и економских односа.
Укупна спољнотрговинска размјена БиХ у 2019. години износила је 30,99 милијарди КМ, од чега је вриједност извезене робе била 11,49 милијарди КМ, а вриједност увезене робе 19,50 милијарди КМ, што је резултирало трговинским дефицитом од 8,01 милијарди КМ. Трговински дефицит биљежи раст од 8,6% у односу на претходну годину.
Главне карактеристике спољнотрговинске размјене у 2019. години биле су њено укупно смањење од 0,6%, пад извоза (3,4%), раст увоза (1,2%) те пад стопе покривености увоза извозом за 2,8%.
Европска унија је и даље главни спољнотрговински партнер БиХ и у укупном обиму робне размјене учествује са 66%. Слиједе земље ЦЕФТА-е са 14%, а остале земље учествују са 20%.
Од укупног бх. извоза, на земље ЕУ се односи 73%, а увоз из земаља ЕУ учествује са 62% у укупном бх. увозу.
Извоз у земље ЦЕФТА-е учествује са 17% у укупном бх. извозу, а увоз из земаља ЦЕФТА-е учествује са 12% у укупном бх. увозу.
Извоз у остале земље остварује учешће од 10% у укупном бх. извозу, док увоз из ових земаља у укупном бх. увозу учествује са 26%.
Од главних трговинских партнера, највећу покривеност увоза извозом БиХ има са Аустријом (151%), Словенијом (111%), Њемачком (72%), Хрватском (69%), Француском (62%), Србијом (61%), те Италијом (56%).
Извјештај о састанку Пододбора за правду, слободу и безбједност
Савјет министара БиХ је усвојио Информацију Дирекције за европске интеграције о одржаном четвртом састанку Пододбора за правду, слободу и безбједност, који је одржан 5. и 6. децембра 2019. године у Бриселу.
Усвојене су и одговарајуће препоруке Европске комисије након четвртог састанка Пододбора за правду, слободу и безбједност те су донесени одређени закључци у циљу провођења препорука.
На састанку су, између осталог, разматрана питања провођења Споразума о стабилизацији и придруживању, усклађивања законодавства у Босни и Херцеговини са законодавством Европске уније, те провођења осталих обавеза у процесу европских интеграција у областима правде, слободе и безбједности.
Провођење управних поступака
Савјет министара БиХ је усвојио Збирни годишњи извјештај о рјешавању управних ствари у управном поступку за 2019. годину, који је припремило Министарство правде на основу појединачних извјештаја добијених од 64 органа управе и институција са јавним овлаштењима. Збирним извјештајем је обухваћено 175 управних области.
Укупан број првостепених управних поступака обухваћених овим извјештајем је 289.663, од којих је 262.453 ријешено у законском року. Истовремено је евидентирано 7.585 другостепених управних поступака у прошлој години, а у року је ријешено 53,5%.
Практично је више од 92% укупног броја предмета у првостепеним поступцима ријешено у законском року, и то 89,7% је завршених, док је у поступку рјешавања 2,56% предмета. У више од 95% ријешених првостепених предмета уважен је захтјев странке.
Управни инспекторат Министарства правде БиХ задужен је да изврши детаљан инспекцијски надзор у органима управе и институцијама са јавним овлаштењима који нису доставили Годишњи извјештај о рјешавању управних ствари у управном поступку у складу са одредбама раније донесеног упутства. Приликом вршења инспекцијског надзора Управни инспекторат ће приоритет ставити на надзор над областима управног рјешавања.
Реализација АП Стратегије за борбу против организованог криминала
Савјет министара усвојио је Извјештај Министарства безбједности о реализацији Акционог плана за провођење Стратегије за борбу против организованог криминала у Босни и Херцеговини за 2019. годину, која садржи седам стратешких циљева и 155 планираних активности, од којих је 60 предвиђено Стратегијом.
Од укупног броја Стратегијом планираних активности 35 или 58,3% је реализовано у потпуности, њих 24 или 40% је реализовано дјелимично, а само једна активност или 1,67% није реализована.
Од осталих активности које нису предвиђене Стратегијом а садржане су у плановима надлежних институција, њих 54 или 56,8% реализовано је у потпуности, 27 или 28,4% реализовано је дjелoмично, а 14 активности или 14,7% није реализовано.
Овим извјештајем су идентификовани проблеми и ризици у провођењу стратегије, те су дати приједлози Радне групе за њихово превазилажење.
Успјешно реализовани заједнички планови ГП БиХ и МУП-а РХ
На сједници је усвојен Извјештај представника Босне и Херцеговине именованих у Заједничко координационо тијело задужено за праћење провођења Споразума између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Хрватске о сарадњи у надзору државне границе за 2018. и 2019. годину.
Према овом извјештају, успјешно су реализовани заједнички планови Граничне полиције Босне и Херцеговине и Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске о провођењу мјешовитих патрола на локалном и регионалном нивоу. Тако је у 2018. години проведена укупно 1.141 мјешовита патрола са полицијским службеницима Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, од чега 582 на територији Босне и Херцеговине и 559 на територији Републике Хрватске. Том приликом ангажовано је укупно 3.311 полицијских службеника, од чега 1.620 Граничне полиције БиХ и 1.691 Хрватске.
Током 2019. године евидентирано је провођење 1136 мјешовитих патрола, од чега једнак број по 568 на територији БиХ и на територији Хрватске, док је укупан број ангажованих полицијских службеника у мјешовитим патролама износио 3.386, и то 1661 полицијски службеник Граничне полиције БиХ и 1.725 полицијских службеника Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске.
Успјешно се у протекле двије године проводио и Протокол између Министарства безбједности БиХ, Граничне полиције и Министарства унутрашњих послова Р Хрватске.
Редовно функционисање Заједничког контактног центра на граничном прелазу Нова Села - Бијача, успостављеног овим протоколом, допринијело је квалитетној размјени података и информација о питањима значајним за прекограничну сарадњу.
Претходно је Савјет министара усвојио Извјештај о раду представника Босне и Херцеговине у Мјешовитој комисији за праћење провођења Споразума између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске о пограничном саобраћају за 2019. годину.
Реализација ревидиране стратегије за провођење Анекса VII
Савјет министара БиХ усвојио је Извјештај о реализацији Ревидиране стратегије Босне и Херцеговине за провођење Анекса VII Дејтонског мировног споразума за 2018. годину. Извјештај садржи пресјек стања у овој области, преглед постигнутих резултата и проблема у приступу правима из Анекса VII Дејтонског споразума, преглед улагања у обнову стамбених јединица и пројекте електрификације те комуналне и социјалне инфраструктуре на просторима гдје живе расељена лица и повратници.
Министарство за људска права и избјеглице задужено је да Извјештај прослиједи надлежним институцијама власти на нивоу БиХ, ентитета и Брчко Дистрикта БиХ, као и домаћим и међународним организацијама и институцијама, с циљем упознавања и поступања по истом.
Такође, Министарство је задужено да обезбиједи закључење Споразума о удруживању средстава са владама ентитета и Владом Брчко Дистрикта БиХ којим ће се прецизирати питање удруживања средстава у Фонд за повратак БиХ за питања финансирања права из Анекса VII Дејтонског мировног споразума. Надлежна министарства позвана су да у оквиру своје надлежности обезбиједи финансирање провођења права из Анекса VII Дејтонског споразума.
У Извјештају се наводи да се ван Босне и Херцеговине налази 17.669 избјеглица, док у БиХ статус расељених имају 32.033 породице, односно 96.421 лице. До сада је евидентирано око 1.062.000 повратака у БиХ, од чега се око 612.000 или 58% односи на повратак расељених лица, а око 450.000 или 42% на повратак избјеглица.
Гласање држављана Русије у БиХ
Савјет министара је дао сагласност за организовање гласања руских држављана о уставним амандманима у Руској Федерацији, које ће бити одржано у просторијама Амбасаде Руске Федерације у Сарајеву, 1. јула 2020. године, те привременог излазног гласања, које ће се одржати у згради компаније „Оптима Група“ д.о.о. у Бањој Луци, 27. јуна 2020. године.
Задужује се Министарство спољних послова БиХ да обавијести Амбасаду Руске Федерације у Сарајеву о давању сагласности за гласање држављана Руске Федерације.
***
Održana 9. redovna sjednica Savjeta ministara BiH
Utvrđen Nacrt zakona o Budžetu institucija BiH
Savjet ministara BiH utvrdio je Nacrt zakona o Budžetu institucija BiH i međunarodnih obaveza BiH 2020. godine, kojim su uvažene okolnosti izazvane pandemijom Kovida 19. Ministarstvo finansija i trezora će, uz prihvaćene korekcije, Nacrt budžeta dostaviti Predsjedništvu BiH, nadležnom za njegovo predlaganje.
Ukupni prihodi, primici i finansiranje institucija BiH u 2020. godini iznose 996.000.000 KM, koliko iznose i ukupni rashodi, a što je u odnosu na Budžet 2019. godine više za 30.000.000 KM ili 3%. Servisiranje spoljnog duga iznosi 807.552.931 KM i manje je za 18,2 miliona KM ili 2% u odnosu na prethodnu godinu.
Tekući izdaci planirani su u iznosu od 868.345.000 KM i u odnosu na 2019. godinu manji su za 718.000 KM ili 0,1%.
Sredstva za saniranje ekonomskih šteta, planirana su u ukupnom iznosu od 41.927.000 KM kao nova stavka u Budžetu, od čega na direktnim transferima 14.747.000 KM i na tekućoj rezervi 27.180.000 KM.
Za održavanje lokalnih izbora u BiH Budžetom su planirana sredstva od 4.227.000 KM.
Stavka tekućih transfera i grantova povećana je za 12.794.000 KM ili 34% u odnosu na 2019. godinu i iznosi 50.874.000 KM, a ova sredstva su, između ostalog, namijenjena saniranju ekonomskih posljedica pandemije virusa korona, u skladu sa zaključkom Predsjedništva BiH.
S ciljem obezbjeđenja sredstava za finansiranje saniranja ekonomskih šteta ukupni putni troškovi u 2020. godini planirani su u iznosu 11.259.000 KM i u odnosu na Budžet 2019. godine manji su za 5.870.000 KM ili 34 %. Putni troškovi smanjeni su za 38% u odnosu na Nacrt zakona o Budžetu institucija BiH i međunarodnih obaveza BiH za 2020. godinu koji je usvojen na 6. vanrednoj sjednici Savjeta ministara BiH, održanoj 24. 3. 2020. godine.
Izdaci za telefonske i poštanske usluge planirani su u iznosu od 7.040.000 KM i u odnosu na budžet za 2019. godinu manji su za 1.159.000 KM ili 14%. Izdaci za energiju i komunalne usluge u 2020. godini planirani su u iznosu od 17.151.000 KM i u odnosu na Budžet za 2019. godinu manji su za 1.428.000 KM ili 8%, a izdaci za nabavku materijala planirani su u iznosu od 33.906.000 KM, što u odnosu na 2019. godinu predstavlja smanjenje za 2.641.000 KM ili 7%. Izdaci za usluge prevoza i goriva planirani su u iznosu od 10.530.000 KM, što je za 1.496.000 KM ili 12% manje u odnosu na Budžet za 2019. godinu. Ovi izdaci manji su za 7,8% u odnosu na Nacrt zakona o budžetu koji je utvrđen u martu ove godine.
Kapitalni izdaci u 2020. godini planirani su u ukupnom iznosu od 40.490.000, što u odnosu na Budžet za 2019. godinu predstavlja smanjenje u iznosu od 14.134.000 KM ili 26%.
Nabavka građevina planirana je u iznosu 13.562.000 KM, što je u odnosu na Budžet za 2019. godinu manje za 6.616.000 KM ili 33%
Nabavka opreme u Budžetu za 2020. godinu planirana je u iznosu od 17.275.000 KM, što je za 7.930.000 KM ili 31% manje u odnosu na Budžet za 2019. godinu.
Rekonstrukcija i investicijsko održavanje u Budžetu za 2020. godinu planirani su u iznosu od 2.203.000 KM, što je za 982.000 KM ili 31% manje u odnosu na Budžet za 2019. godinu.
Zbog ograničavanja ukupnih javnih rashoda i prihoda BiH, a s ciljem obezbjeđenja sredstava za realizaciju prioritetnih aktivnosti, izvršeno je prolongiranje finansiranja dijela višegodišnjih projekata u 2020. godini, u ukupnom iznosu od 19,2 miliona KM.
Usvojena Informacija o stanju u oblasti migracija
Savjet ministara usvojio je Informaciju Ministarstva bezbjednosti o stanju u oblasti migracija u Bosni i Hercegovini za april 2020. godine, koju će Generalni sekretarijat Savjeta ministara dostaviti Predsjedništvu BiH.
U prva četiri mjeseca 2020. godine evidentirana su ukupno 4.572 nezakonita migranta, što predstavlja smanjenje za 24% u odnosu na isti period 2019. godine, kada su prijavljena ukupno 6.034 migranta. Najviše nezakonitih migranata je porijeklom iz Pakistana (27,4%) i Afganistana (24,1%). Namjeru za podnošenje zahtjeva za azil iskazalo je 4.247 osoba, od čega je 78 osoba podnijelo zahtjev za azil.
Broj nezakonitih migranata u aprilu, kada je zabilježeno njih 128, manji je za 92% u odnosu na mart ove godine, što je rezultat mjera ograničenja kretanja koje su preduzele zemlje regije i Evropske unije usljed pandemije bolesti Kovid-19. Broj nezakonitih migranata prijavljenih Službi za poslove sa strancima u aprilu 2020. godine je za 95% manji u odnosu na isti mjesec 2019. godine.
U periodu od 1. 1. do 30. 4. 2020. godine iz budžeta IPA projekta "Posebne mjere za podršku odgovoru na izbjegličku i migrantsku situaciju u BiH" realizovana su sredstva u iznosu 8.692.317 evra, od čega je u aprilu 2020. godine realizovano 2.158.298 evra.
Ugovor o socijalnom osiguranju sa Češkom
Savjet ministara BiH utvrdio je Prijedlog ugovora između Bosne i Hercegovine i Češke Republike o socijalnom osiguranju.
Zaključivanjem ovog ugovora biće regulisani odnosi između BiH i Češke u oblastima penzijskog i zdravstvenog osiguranja, uključujući zdravstvenu zaštitu, povrede na radu, doplatak za djecu i naknade u slučaju nezaposlenosti. Ugovor se odnosi na lica koja podliježu ili su podlijegala propisima jedne ili obje države, uključujući i članove njihovih porodica.
Prijedlog ugovora sa Izvještajem o obavljenim pregovorima biće dostavljen Predsjedništvu BiH u daljnu proceduru, a za bh. potpisnika je predložena ministarka civilnih poslova.
Liberalizacija drumskog linijskog prevoza putnika
Savjet ministara BiH utvrdio je Prijedlog protokola uz Sporazum o međunarodnom povremenom prevozu putnika putničkim i običnim autobusima (INTERBUS sporazum) u vezi sa međunarodnim linijskim i posebnim linijskim prevozom putnika putničkim i običnim autobusima, sa Osnovama za zaključenje Protokola.
Cilj protokola je liberalizacija međunarodnog drumskog linijskog prevoza putnika između članica Evopske unije i trećih zemalja potpisnica Sporazuma INTERBUS.
Ugovorne strane Sporazuma INTERBUS koji je BiH ratifikovala 2004. godine su EU i BiH, Republika Albanija, Republika Sjeverna Makedonija, Republika Moldavija, Crna Gora, Republika Turska i Republika Ukrajina.
EU je 2017. inicirala izmjene i dopune INTERBUS Sporazuma i predložila protokol uz ovaj sporazum, kojim bi se oblast primjene, osim na povremeni prevoz, proširila i na međunarodni drumski linijski prevoz putnika putničkim i običnim autobusima.
Prijedlog protokola sa Osnovama biće dostavljen Predsjedništvu BiH u daljnu proceduru, a za bh. potpisnika je predložen ministar komunikacija i transporta.
Softverski standardi za radne stanice u institucijama BiH
Savjet ministara BiH je, na prijedlog Ministarstva komunikacija i transporta, donio Odluku o usvajanju dokumenta o tehničko-tehnološkom i softverskom standardu za radnu stanicu u institucijama Bosne i Hercegovine.
Dokumentom su definisani minimalni tehničko-tehnološki i softverski zahtjevi za standardizaciju radnih stanica, koje su u upotrebi u institucijama BiH. Utvrđena je obaveza standardizacije radnih stanica po pitanju hardvera i softvera, a određene su i smjernice za nabavku računarske opreme, operativnog sistema i minimum aplikativih programa koji moraju biti instalisani na radnoj stanici. Dokumentom su definisane početne minimalne performanse za različite tipove radnih stanica i propisan postupak prilikom određivanja minimalnih računarskih performansi u vezi sa budućim nabavkama računarske opreme.
Učešće u Programu EU Horizont 2020
Savjet ministara BiH je usvojio Informaciju Ministarstva civilnih poslova o učešću Bosne i Hercegovine u Okvirnom programu Evropske komisije za istraživanje i razvoj – Horizont 2020 (H2020), sa prijedlogom aktivnosti u cilju povećanja uspješnosti.
Prema podacima Ministarstva civilnih poslova, do marta 2019. godine iz Bosne i Hercegovine je bilo 226 prijedloga projekata sa 327 aplikanata, dok je evaluirano 316 potpunih-kredibilnih aplikacija sa 412 aplikanata. Odobren je 41 projekat koji uključuje 71 instituciju. Ukupno povučeni iznos do sada je veći od 5,5 miliona evra, sa prosječnom stopom uspješnosti od 17,5 odsto, dok je prosjek EU 15,3 odsto.
Okvirni programi EU za istraživanje i razvoj su glavni instrument finansiranja naučno-istraživačkog rada zemalja članica i zemalja pridruženih programu. Program Horizont 2020 započeo je u januaru 2014. godine i traje do 31. 12. 2020. godine, a ukupan budžet iznosi 79,5 milijardi evra. Sve zemlje članice EU i zemlje kandidati za članstvo su punopravne članice Horizonta 2020. BiH je pridružena članica od 2014. godine kada je potpisan Sporazum o pridruživanju u H2020.
Usvojena Analiza trgovinske razmjene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda
Savjet ministara BiH usvojio je Analizu trgovinske razmjene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za period 2017. – 2019. godine te zadužio Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa da nastavi pratiti stanje u ovoj oblasti i o tome jednom godišnje izvijesti Savjet ministara.
Dinamiku izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu 2017. - 2019. godina karakterisao je kontinuiran pad količina izvezenih roba, a ujedno i vrijednosti. To je posljedica smanjenog izvoza na tržište Turske, s obzirom na pad vrijednosti turske lire, što je bh. proizvode učinilo skupljim i manje konkurentnim. Takođe, na smanjenje izvoza uticala je odluka vlasti u Prištini o uvođenju zaštitne mjere, odnosno carine na uvoz mlijeka i mliječnih prerađevina, a potom još radikalnije mjere o uvođenju 100% carine na uvoz svih roba, uključujući i poljoprivredno-prehrambene proizvode iz BiH.
Kao odraz cjelokupnog stanja u poljoprivredi u BiH, već duži niz godina se bilježi deficit u trgovinskoj razmjeni poljoprivrednim proizvodima. Izvoz je bilježio negativna kretanja i imao trend smanjenja, a vrijednost uvoza je varirala. Ipak, deficit je ostao visok i još uvijek nije manji od dvije milijarde KM.
Smanjenjem izvoza u 2019. godini, deficit u spoljnotrgovinskoj razmjeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosio je 2,4 milijarde KM i veći je za 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Najznačajniji proizvodi koji su zastupljeni u izvozu su masti i ulja, voće, mlijeko i mliječni proizvodi, šećer i proizvodi na bazi šećera, proizvodi na bazi žitarica i brašna, voda, povrće, proizvodi mlinske industrije i meso.
Što se tiče trgovinskih partnera, najznačajniji je i dalje Evropska unija s obzirom na to da je oko 38 odsto izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda plasirano na ovo tržište, 36 odsto je plasirano na tržište CEFTA, u Tursku 16 odsto, u EFTA-u 2 odsto i zemlje ostatka svijeta 8 odsto.
Na tržište BiH najviše se plasiraju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi porijeklom iz EU, i to oko 55 odsto, iz zemalja CEFTA-e 29 odsto, Turske oko 3 odsto, EFTA-e 0,2 odsto i ostatka svijeta 13 odsto.
Usvojena Analiza spoljnotrgovinske razmjene za 2019. godinu
Savjet ministara BiH usvojio je Analizu spoljnotrgovinske razmjene Bosne i Hercegovine za 2019. godinu, koju je pripremilo Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa.
Ukupna spoljnotrgovinska razmjena BiH u 2019. godini iznosila je 30,99 milijardi KM, od čega je vrijednost izvezene robe bila 11,49 milijardi KM, a vrijednost uvezene robe 19,50 milijardi KM, što je rezultiralo trgovinskim deficitom od 8,01 milijardi KM. Trgovinski deficit bilježi rast od 8,6% u odnosu na prethodnu godinu.
Glavne karakteristike spoljnotrgovinske razmjene u 2019. godini bile su njeno ukupno smanjenje od 0,6%, pad izvoza (3,4%), rast uvoza (1,2%) te pad stope pokrivenosti uvoza izvozom za 2,8%.
Evropska unija je i dalje glavni spoljnotrgovinski partner BiH i u ukupnom obimu robne razmjene učestvuje sa 66%. Slijede zemlje CEFTA-e sa 14%, a ostale zemlje učestvuju sa 20%.
Od ukupnog bh. izvoza, na zemlje EU se odnosi 73%, a uvoz iz zemalja EU učestvuje sa 62% u ukupnom bh. uvozu.
Izvoz u zemlje CEFTA-e učestvuje sa 17% u ukupnom bh. izvozu, a uvoz iz zemalja CEFTA-e učestvuje sa 12% u ukupnom bh. uvozu.
Izvoz u ostale zemlje ostvaruje učešće od 10% u ukupnom bh. izvozu, dok uvoz iz ovih zemalja u ukupnom bh. uvozu učestvuje sa 26%.
Od glavnih trgovinskih partnera, najveću pokrivenost uvoza izvozom BiH ima sa Austrijom (151%), Slovenijom (111%), Njemačkom (72%), Hrvatskom (69%), Francuskom (62%), Srbijom (61%), te Italijom (56%).
Izvještaj o sastanku Pododbora za pravdu, slobodu i bezbjednost
Savjet ministara BiH je usvojio Informaciju Direkcije za evropske integracije o održanom četvrtom sastanku Pododbora za pravdu, slobodu i bezbjednost, koji je održan 5. i 6. decembra 2019. godine u Briselu.
Usvojene su i odgovarajuće preporuke Evropske komisije nakon četvrtog sastanka Pododbora za pravdu, slobodu i bezbjednost te su doneseni određeni zaključci u cilju provođenja preporuka.
Na sastanku su, između ostalog, razmatrana pitanja provođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, usklađivanja zakonodavstva u Bosni i Hercegovini sa zakonodavstvom Evropske unije, te provođenja ostalih obaveza u procesu evropskih integracija u oblastima pravde, slobode i bezbjednosti.
Provođenje upravnih postupaka
Savjet ministara BiH je usvojio Zbirni godišnji izvještaj o rješavanju upravnih stvari u upravnom postupku za 2019. godinu, koji je pripremilo Ministarstvo pravde na osnovu pojedinačnih izvještaja dobijenih od 64 organa uprave i institucija sa javnim ovlaštenjima. Zbirnim izvještajem je obuhvaćeno 175 upravnih oblasti.
Ukupan broj prvostepenih upravnih postupaka obuhvaćenih ovim izvještajem je 289.663, od kojih je 262.453 riješeno u zakonskom roku. Istovremeno je evidentirano 7.585 drugostepenih upravnih postupaka u prošloj godini, a u roku je riješeno 53,5%.
Praktično je više od 92% ukupnog broja predmeta u prvostepenim postupcima riješeno u zakonskom roku, i to 89,7% je završenih, dok je u postupku rješavanja 2,56% predmeta. U više od 95% riješenih prvostepenih predmeta uvažen je zahtjev stranke.
Upravni inspektorat Ministarstva pravde BiH zadužen je da izvrši detaljan inspekcijski nadzor u organima uprave i institucijama sa javnim ovlaštenjima koji nisu dostavili Godišnji izvještaj o rješavanju upravnih stvari u upravnom postupku u skladu sa odredbama ranije donesenog uputstva. Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora Upravni inspektorat će prioritet staviti na nadzor nad oblastima upravnog rješavanja.
Realizacija AP Strategije za borbu protiv organizovanog kriminala
Savjet ministara usvojio je Izvještaj Ministarstva bezbjednosti o realizaciji Akcionog plana za provođenje Strategije za borbu protiv organizovanog kriminala u Bosni i Hercegovini za 2019. godinu, koja sadrži sedam strateških ciljeva i 155 planiranih aktivnosti, od kojih je 60 predviđeno Strategijom.
Od ukupnog broja Strategijom planiranih aktivnosti 35 ili 58,3% je realizovano u potpunosti, njih 24 ili 40% je realizovano djelimično, a samo jedna aktivnost ili 1,67% nije realizovana.
Od ostalih aktivnosti koje nisu predviđene Strategijom a sadržane su u planovima nadležnih institucija, njih 54 ili 56,8% realizovano je u potpunosti, 27 ili 28,4% realizovano je djelomično, a 14 aktivnosti ili 14,7% nije realizovano.
Ovim izvještajem su identifikovani problemi i rizici u provođenju strategije, te su dati prijedlozi Radne grupe za njihovo prevazilaženje.
Uspješno realizovani zajednički planovi GP BiH i MUP-a RH
Na sjednici je usvojen Izvještaj predstavnika Bosne i Hercegovine imenovanih u Zajedničko koordinaciono tijelo zaduženo za praćenje provođenja Sporazuma između Savjeta ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u nadzoru državne granice za 2018. i 2019. godinu.
Prema ovom izvještaju, uspješno su realizovani zajednički planovi Granične policije Bosne i Hercegovine i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske o provođenju mješovitih patrola na lokalnom i regionalnom nivou. Tako je u 2018. godini provedena ukupno 1.141 mješovita patrola sa policijskim službenicima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske, od čega 582 na teritoriji Bosne i Hercegovine i 559 na teritoriji Republike Hrvatske. Tom prilikom angažovano je ukupno 3.311 policijskih službenika, od čega 1.620 Granične policije BiH i 1.691 Hrvatske.
Tokom 2019. godine evidentirano je provođenje 1136 mješovitih patrola, od čega jednak broj po 568 na teritoriji BiH i na teritoriji Hrvatske, dok je ukupan broj angažovanih policijskih službenika u mješovitim patrolama iznosio 3.386, i to 1661 policijski službenik Granične policije BiH i 1.725 policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske.
Uspješno se u protekle dvije godine provodio i Protokol između Ministarstva bezbjednosti BiH, Granične policije i Ministarstva unutrašnjih poslova R Hrvatske.
Redovno funkcionisanje Zajedničkog kontaktnog centra na graničnom prelazu Nova Sela - Bijača, uspostavljenog ovim protokolom, doprinijelo je kvalitetnoj razmjeni podataka i informacija o pitanjima značajnim za prekograničnu saradnju.
Prethodno je Savjet ministara usvojio Izvještaj o radu predstavnika Bosne i Hercegovine u Mješovitoj komisiji za praćenje provođenja Sporazuma između Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske o pograničnom saobraćaju za 2019. godinu.
Realizacija revidirane strategije za provođenje Aneksa VII
Savjet ministara BiH usvojio je Izvještaj o realizaciji Revidirane strategije Bosne i Hercegovine za provođenje Aneksa VII Dejtonskog mirovnog sporazuma za 2018. godinu. Izvještaj sadrži presjek stanja u ovoj oblasti, pregled postignutih rezultata i problema u pristupu pravima iz Aneksa VII Dejtonskog sporazuma, pregled ulaganja u obnovu stambenih jedinica i projekte elektrifikacije te komunalne i socijalne infrastrukture na prostorima gdje žive raseljena lica i povratnici.
Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice zaduženo je da Izvještaj proslijedi nadležnim institucijama vlasti na nivou BiH, entiteta i Brčko Distrikta BiH, kao i domaćim i međunarodnim organizacijama i institucijama, s ciljem upoznavanja i postupanja po istom.
Takođe, Ministarstvo je zaduženo da obezbijedi zaključenje Sporazuma o udruživanju sredstava sa vladama entiteta i Vladom Brčko Distrikta BiH kojim će se precizirati pitanje udruživanja sredstava u Fond za povratak BiH za pitanja finansiranja prava iz Aneksa VII Dejtonskog mirovnog sporazuma. Nadležna ministarstva pozvana su da u okviru svoje nadležnosti obezbijedi finansiranje provođenja prava iz Aneksa VII Dejtonskog sporazuma.
U Izvještaju se navodi da se van Bosne i Hercegovine nalazi 17.669 izbjeglica, dok u BiH status raseljenih imaju 32.033 porodice, odnosno 96.421 lice. Do sada je evidentirano oko 1.062.000 povrataka u BiH, od čega se oko 612.000 ili 58% odnosi na povratak raseljenih lica, a oko 450.000 ili 42% na povratak izbjeglica.
Glasanje državljana Rusije u BiH
Savjet ministara je dao saglasnost za organizovanje glasanja ruskih državljana o ustavnim amandmanima u Ruskoj Federaciji, koje će biti održano u prostorijama Ambasade Ruske Federacije u Sarajevu, 1. jula 2020. godine, te privremenog izlaznog glasanja, koje će se održati u zgradi kompanije „Optima Grupa“ d.o.o. u Banjoj Luci, 27. juna 2020. godine.
Zadužuje se Ministarstvo spoljnih poslova BiH da obavijesti Ambasadu Ruske Federacije u Sarajevu o davanju saglasnosti za glasanje državljana Ruske Federacije.