Одржана 60. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

СОЛИДАРНОСТ СА СТАНОВНИШТВОМ ПОГОЂЕНИМ ПОПЛАВАМА 

Савјет министара Босне и Херцеговине изражава дубоку солидарност са становништвом погођеним поплавама у европским земљама. С пажњом прати развој ситуације те је, у складу са својим могућностима, спреман пружити подршку угроженим подручјима.

 

Савјет министара упућује изразе најдубљег саучешћа породицама страдалих те саосјећања са свим грађанима који су претрпјели губитке, с надом да ће се погођени што прије опоравити и вратити нормалном животу.

 

Босна и Херцеговина остаје предана сарадњи у напорима помоћи и обнове у духу заједништва и солидарности.

ИЗМЈЕНЕ ОДЛУКЕ О НАКНАДИ ЗА КОРИШТЕЊЕ РАДИОФРЕКВЕНТНОГ СПЕКТРА У БиХ 

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства комуникација и транспорта, донио је Одлуку о измјенама и допуни Одлуке о накнади за кориштење радиофреквентног спектра у Босни и Херцеговини. 

Измијењеном одлуком предвиђа се ослобађање од обавезе плаћања накнаде за одређене кориснике за потребе научно-истраживачких установа и за кориснике радиофреквентног спектра у трајању од осам дана за које дозволу издаје Регулаторна агенција за комуникације (РАК). Такође, брише се одредба која је предвиђала да Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства комуникација и транспорта, може дати посебна изузећа од наплате радиофреквентног спектра. 

С циљем подстицања развоја услуга заснованих на сателитским системима или хибридним системима који дјелимично користе сателитску структуру, за 40 % је умањен годишњи износ накнада по 1 MHz додијељеног радиофреквентног спектра у сателитској служби. Процијењено је да ће то довести до пада прихода по овом основу од 144.000,00 КМ на годишњем нивоу.

Одлука о измјенама и допуни Одлуке о накнади за кориштење радиофреквентног спектра у Босни и Херцеговини ступа на снагу даном доношења, а примјењује се од 1. 7. 2024. године. 

ОДЛУКА О КОРИШТЕЊУ ГРАНТОВА МИНИСТАРСТВА ЗА ЉУДСКА ПРАВА И ИЗБЈЕГЛИЦЕ 

Савјет министара БиХ донио је Одлуку о начину кориштења грантова из буџета Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине за период 2024. - 2026. година. 

Одлуком се утврђује начин кориштења грантова који нису унапријед одређени посебном одлуком Савјета министара БиХ у складу с важећим прописима на трогодишњем нивоу. 

Грантови које је Министарство за људска права и избјеглице дужно провести у фискалној години прецизирани су Законом о буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ, а планирани су у Документу оквирног буџета институција БиХ и активностима у оквиру Средњорочног програма рада Министарства и Савјета министара БиХ.

За грантове и текуће трансфере Министарству за људска права и избјеглице у 2024. години одобрена су буџетска средства у износу од 4.256.000,00 КМ, док ће за 2025. и 2026. годину износ средстава бити утврђен законом о буџету, за сваку годину појединачно. 

Додјелом грантова Министарства за људска права и избјеглице БиХ настоји се побољшати инклузија и интеграција ромске националне мањине, подржати невладине организације које се баве промоцијом и заштитом права рањивих категорија становништва, те ојачати капацитете јединица локалне самоуправе и невладиних организација и удружења с циљем имплементације активности планираних Политиком о сарадњи с исељеништвом. 

ПРИВРЕМЕНА СУСПЕНЗИЈА И СМАЊЕЊЕ ЦАРИНСКИХ СТОПА У 2025. ГОДИНИ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, донио је Одлуку о привременој суспензији и привременом смањењу царинских стопа код увоза одређених роба до 31. 12. 2025. године. 

Одлуком је обухваћено 69 тарифних ознака, међу којима је 61 садржана у одлуци за претходну годину, док је осам нових. Ради се о тарифним ознакама из сектора текстилне, индустрије коже, обуће и намјештаја, хемијске, металне, прехрамбене, графичке и електроиндустрије. Одлука ступа на снагу даном доношења, објављује се у „Службеном гласнику БиХ“, а примјењује се од 1. јануара 2025. године. 

У складу са Законом о царинској тарифи, Савјет министара БиХ на годишњем нивоу усваја ову привремену мјеру с циљем подршке домаћој привреди, његовом конкурентнијем и повољнијем пословању те задржавању постојећих радних мјеста и новом запошљавању.

Робе које су обухваћене овом одлуком су материјали и сировине који се сматрају репроматеријалом, јер их користе бх. произвођачи у властитој производњи за израду готових производа, у производњи производа за извоз или су супституција увозних производа, а који се не могу набавити на домаћем тржишту у количинама и квалитету потребној за производњу готових производа. 

ПОНАВЉАЊЕ ТАРИФНИХ КВОТА ЗА ШЕЋЕР 

Савјет министара БиХ донио је Одлуку о понављању количина тарифних квота од 50.000 тона у 2024. години које се односе на увоз сировог шећера од шећерне трске за рафинисање, с циљем заштите прехрамбене индустрије у БиХ. 

Осим јачања једине домаће шећеране која се налази у Брчко дистрикту БиХ, на овај начин се штите и домаће компаније које у прехрамбеној индустрији користе шећер као улазну сировину. 

Савјет министара БиХ донио је ову одлуку на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, а у складу са Законом о царинској тарифи БиХ. 

ПРЕДЛОЖЕНА РАТИФИКАЦИЈА СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ СМБиХ И УНФПА 

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољних послова, утврдио је Приједлог одлуке о ратификацији Споразума између Савјета министара Босне и Херцеговине и Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) који ће упутити Предсједништву БиХ у даљњу процедуру.

Овим споразумом се преузима примјена Споразума између Босне и Херцеговине и Програма Уједињених нација за развој (УНДП) од 7. децембра 1995. године, а потребне измјене односе се и на активности и особље УНФПА-а у БиХ у погледу регулисања њиховог статуса. 

Популациони фонд Уједињених нација, као самостална јединица - агенција у систему функционисања УН, активно сарађује с Савјетом министара БиХ, у складу с мандатом који укључује промовисање заштите људских права, оснаживање маргинализованих група, с нагласком на жене, адолесценте и младе, посебно дјевојчице те унапређење сексуалног и репродуктивног здравља и права у вези с тим.

РАТИФИКАЦИЈА СПОРАЗУМА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОГРАМА САРАДЊЕ ИЗМЕЂУ ЕУ, БИХ И ФРАНЦУСКЕ

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог одлуке о ратификацији Споразума о финансирању за програм сарадње „(Interreg VI-C) URBACT IV“ за период 2021 - 2027. године између Европске уније, коју представља Европска комисија, Босне и Херцеговине, коју представља Дирекција за европске интеграције Савјета министара Босне и Херцеговине, и Републике Француске, коју представља Национална агенција за територијалну кохезију (АНЦТ). 

Програм сарадње је усмјерен на интегрисани развој у градовима путем умрежавања, размјене искустава и добрих пракси, с циљем побољшања политика и јачања кохезионе политике у урбаним срединама. 

Укупна вриједност овог програма износи 108.063.537 евра, од чега је финансијски допринос Европске уније 84.769.799 евра, а разлику од 23.293.738 евра финансираће земље учеснице програма. Реализација овог споразума вршиће се потписивањем посебних споразума о финансирању. 

Програм обухваћа 27 земаља чланица Европске уније те Швајцарску и Норвешку, уз земље кориснице ИПА-е: Босну и Херцеговину, Албанију, Црну Гору, Сјеверну Македонију и Србију. 

Координирање провођења програма у Босни и Херцеговини вршиће Дирекција за европске интеграције Савјета министара БиХ. 

Приједлог одлуке о ратификацији Споразума биће достављен Предсједништву БиХ у даљњу процедуру.

ОДБРАМБЕНА САРАДЊА БиХ И РУМУНИЈЕ 

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољних послова, утврдио је и упутиће Предсједништву БиХ у даљњу процедуру Приједлог одлуке о ратификацији Споразума између Министарства одбране Босне и Херцеговине и Министарства националне одбране Румуније о одбрамбеној сарадњи.

Споразум су у Букурешту 19. 6. 2024. године потписали министар одбране БиХ Зукан Хелез и министар националне одбране Румуније Ангел Тилвар. 

УСВОЈЕН ИЗВЈЕШТАЈ О ИЗВРШЕЊУ БУЏЕТА ИНСТИТУЦИЈА БиХ ЗА ПРВО ПОЛУГОДИШТЕ 2024.

На сједници је усвојен Извјештај о извршењу Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза БиХ за период I – VI 2024. године, који ће бити достављен Предсједништву и Парламентарној скупштини БиХ. Извјештај ће бити објављен на веб-страницама Министарства финансија и трезора и Савјета министара БиХ.     

Укупно остварени приходи, финансирање и примици на располагању институцијама БиХ у првом полугодишту  2024. године износили су 740.845.629 КМ, или 115 посто у односу на планирано буџетом за 2024.  Од овог износа с Јединственог рачуна Управе за индирекно опорезивање повучено је 500.322.942 КМ. 

Укупно остварени расходи и издаци буџета институција БиХ у периоду I – VI 2024. године износили су 563.149.679 КМ и већи су за 32,8 милиона КМ или 6 % у односу на исти период претходне године.     

Истовремено, у прва два квартала 2024. године финансирање институција БиХ извршено је на основу Инструкције о привременом финансирању институција БиХ јер је Закон о Буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2024. годину усвојен 19. 7. 2024. године. 

У периоду од 1. 1. до 30. 6. 2024. године све обавезе доспјеле по основи спољног државног дуга измирене су благовремено у укупном износу од 679.992.260,55 КМ. 

БУЏЕТСКА РЕЗЕРВА 

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Министарства финансија и трезора о расподјели и кориштењу средстава текуће резерве буџета за период I – VI 2024. године, која ће бити достављена Парламентарној скупштини БиХ.

Према Информацији, од планираних укупно 4.594.500,00 КМ текуће буџетске резерве у овом периоду је одобрено 30.000,00 КМ, од чега је реализовано 12.699,06 КМ. 

УСВОЈЕН ГОДИШЊИ ИЗВЈЕШТАЈ О РЕАЛИЗАЦИЈИ СТРАТЕГИЈЕ УНАПРЕЂЕЊА УПРАВЉАЊА ЈАВНИМ ФИНАНСИЈАМА 

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства финансија и трезора БиХ, усвојио је Годишњи извјештај о реализацији Стратегије унапређења управљања јавним финансијама у институцијама Босне и Херцеговине за 2023. годину, с  годишњим Акционим планом за 2024. годину. 

Констатован је напредак у реализацији Стратегије унапређења управљања јавним финансијама у институцијама Босне и Херцеговине у 2023. години. У сегменту остварења резултата стуба (Фискални оквир, Приходи од индиректних пореза, Планирање и припрема буџета, Извршење буџета, Интерна контрола и Екстерна ревизија), задовољавајући је омјер постигнутих наспрам непостигнутих циљаних вриједности. 

Циљане вриједности су у потпуности остварене за седам индикатора резултата стуба, а дјелимично за 10 резултата ступа. Три циљане вриједности индикатора за резултате стуба нису остварене, док за девет индикатора резултата стуба рокови за реализацију још нису истекли, имајући у виду да се већином ради о вишегодишњим активностима. 

Одређени број активности планираних за провођење у 2023. години није започет на вријеме, те су у акционом плану за 2024. годину пролонгирани рокови за њихову реализацију.

У Извјештају је истакнуто да је провођење Стратегије и даље у великој мјери подржано техничком помоћи партнера институција Босне и Херцеговине, првенствено Европске уније. Према очекивању носилаца активности, техничка помоћ ће представљати битан фактор за успјех имплементације и у наредном периоду. 

Савјет министара БиХ је на 27. сједници, одржаној 18. 2. 2022. године, усвојио свеобухватну Стратегију управљања јавним финансијама у Босни и Херцеговини за период 2021. - 2025. године, што је значајно допринијело интензивирању планираних активности дефинисаних овим стратешким документом. 

САСТАНАК ПОДОДБОРА ЗА САОБРАЋАЈ, ЕНЕРГИЈУ, ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Дирекције за европске интеграције БиХ о одржаном седмом састанку Пододбора за саобраћај, енергију, животну средину и регионални развој између Европске уније и Босне и Херцеговине 21. 3. 2024. године.

На састанку су размотрена питања у вези с провођењем Споразума о стабилизацији и придруживању, усклађивању законодавства, успостави стратешког оквира и јачању институционалних капацитета у подручјима саобраћаја, енергетике, животну средину и регионалног развоја. 

Саставни дио Информације су препоруке које је након састанка доставила Европска комисија и које су институције у Босни и Херцеговини обавезне испунити. 

СТАВОВИ ГРАЂАНА О ПРОЦЕСУ ИНТЕГРАЦИЈА У ЕУ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Дирекције за европске интеграције БиХ о резултатима истраживања јавног мњења "Ставови грађана о чланству у Европској унији и процесу интеграција у Европску унију" проведеног у јуну 2024. године.

Према резултатима овог истраживања, у случају расписивања референдума за чланство у ЕУ 71,2 % испитаника у БиХ би гласало за улазак у ЕУ, што је за 2,1 % мање у односу на претходну годину. Улазак у ЕУ подржало би 83,8 % испитаника из Федерације БиХ, 48,3 % из Републике Српске и 75,1 % из Брчко дистрикта Босне и Херцеговине. На референдуму не би гласало 7,5 % испитаника, што је за 2 % мање у односу на претходну годину. Постотак неодлучних испитаника који не знају или не желе одговорити да ли подржавају улазак БиХ у ЕУ износи 1,6 % и за 0,4 % је нижи у односу на 2023. годину. 

Грађани који су за улазак Босне и Херцеговине у ЕУ као разлоге подржавања најчешће наводе слободу кретања људи, робе и капитала (35,1 %), гаранцију трајног мира и политичке стабилности (32,3 %), поштивање закона и прописа (19,9 %), те унапређење инфраструктуре (9,5 %). 

Насупрот томе, испитаници који не подржавају улазак Босне и Херцеговине у ЕУ као најчешћи разлог наводе страх од већих трошкова живота и пореза (43,7 %), превелику централизацију (13,7 %), исељавање становништва (12,8 %) и губитак разноликости култура (12,5 %), а 7,5 % испитаних као разлог наводи повећану бирократију. 

ИЗРАДА СТРАТЕШКОГ ОКВИРА ЗА РЕФОРМУ СЕКТОРА ПРАВДЕ У БиХ 

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о поступку израде Нацрта стратегије (Стратешког оквира) за реформу сектора правде у Босни и Херцеговини и Акционог плана у склопу Радне групе у складу са  закључцима 6. сједнице Савјета министара БиХ, коју је сачинило Министарство правде.

Задужено је Министарство правде БиХ да води консултације и процес израде и усаглашавања текста Стратешког оквира за реформу сектора правде у Босни и Херцеговини за период од 2024. до 2028. године ради разматрања и усвајања документа у истовјетном тексту, по договору из јуна 2024. године министара правде БиХ, Федерације БиХ и Републике Српске, предсједника Високог судског и тужилачког савјета БиХ и предсједника Правосудне комисије Брчко дистрикта БиХ процесно прво на нивоу Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ, а потом на Савјету министара БиХ. 

Министар правде БиХ задужен је да приједлог Стратешког оквира за реформу сектора правде у БиХ за период од 2024. до 2028. године с актима о усвајању наведеног приједлога на нивоу Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ упути Савјету министара БиХ на усвајање.

Такође, задужен је министар правде БиХ да с приједлогом Стратешког оквира за реформу сектора правде у БиХ за период од 2024. до 2028. године достави закључке који се односе на израду Акционог плана и процјене коштања, те успостављања функционалних структура тијела за управљање, праћење, извјештавање и евалуацију предвиђених самим Стратешким оквиром и њихове координације са сродним тијелима у процесу европских интеграција. 

С. ЧАМЏИЋ У ОДБОРУ АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРЕДШКОЛСКО, ОСНОВНО И СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ 

Савјет министара БиХ усвојио је Извјештај о проведеном поступку јавног конкурса за избор и именовање три члана Одбора Агенције за предшколско, основно и средње образовање, на основу чега је за члана Одбора, на мандатни период од три године, именовао Самру Чамџић из реда бошњачког народа.

Истовремено, донесено је Рјешење о разрјешењу члана Одбора Мухарема Сарачевића, којем је истекао мандат. 

Министарство цивилних послова задужено је да, у складу са Законом о министарским именовањима, именовањима Савјета министара и другим именовањима Босне и Херцеговине и Законом о Агенцији за предшколско, основно и средње образовање, проведе процедуру избора два члана Одбора Агенције за предшколско, основно и средње образовање из реда бошњачког и хрватског народа. 

НАСТАВИТИ ПРОВОЂЕЊЕ РЕВИДИРАНЕ ДРЖАВНЕ СТРАТЕГИЈЕ ЗА РАД НА ПРЕДМЕТИМА РАТНИХ ЗЛОЧИНА 

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства правде, усвојио је Извјештај о раду Надзорног тијела за праћење провођења Ревидиране државне стратегије за рад на предметима ратних злочина за период 1. 1. - 31. 12. 2023. године. 

С тим у вези, истакнута је важност подршке Европске уније (ЕУ) у јачању људских и материјалних капацитета правосудних институција надлежних за процесуирање предмета ратних злочина, те одлуке ЕУ да одобри средства за наставак активности из пројекта „Унапређење рада на предметима ратних злочина у БиХ“ у оквиру пакета државне помоћи ИПА 2022, чиме ће се осигурати континуитет ефикасног процесуирања предмета ратних злочина и досљедно провођење Ревидиране државне стратегије за рад на предметима ратних злочина.

Савјет министара БиХ позива судове и тужилаштва у БиХ да уложе додатне напоре с циљем реализације стратешког циља 1. Ревидиране државне стратегије „Процесуирати најсложеније и најприоритетније предмете ратних злочина пред Судом БиХ и Тужилаштвом БиХ, те другим предметима пред правосудним тијелима ентитета и Брчко дистрикта БиХ до краја 2025. године“, те на основу тога предузму све потребне мјере како би људски капацитети и материјална средства осигурана у оквиру пројекта „Унапређење рада на предметима ратних злочина у БиХ“ били адекватно и ефикасно искориштени. 

Такође, Савјет министара БиХ позива све субјекте надлежне за провођење циљева и мјера Ревидиране државне стратегије да приступе провођењу преузетих обавеза како би се реализовали планирани циљеви. С тим у вези, Савјет министара БиХ даје пуну подршку Надзорном тијелу у реализацији свих планираних активности. 

С обзиром на то да још постоји велик број предмета који се не могу ријешити због процесне сметње недоступности осумњичених/оптужених лица, Савјет министара БиХ позива све надлежне институције законодавне, извршне и судске власти, међународне организације, као и Међународни резидуални механизам за кривичне судове, да предузму све потребне мјере како би се механизми регионалне сарадње у процесуирању предмета ратних злочина у потпуности искористили и додатно унаприједили.

РАСТ УКУПНЕ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ

Савјет министара БиХ усвојио је Годишњи извјештај о државној помоћи у Босни и Херцеговини у 2023. години из којег је видљиво да је укупна државна помоћ повећана у односу на претходне године.

Према Извјештају, укупно евидентирана државна помоћ у Босни и Херцеговини у 2023. години износи 584.637.488,00 КМ или 298.920.401,05 евра, што је повећање од 103.881.716,00 КМ, односно 21,60 % у односу на 2022. годину, те повећање од 143.107.836, 84 КМ, односно 32,40 % у односу на 2021. годину.

Укупну државну помоћ чини државна помоћ у сектору индустрије и услуга (хоризонтална и вертикална), државна помоћ мале вриједности (де минимис помоћ), државна помоћ за обављање услуга од општег економског интереса и државна помоћ у пољопривреди и рибарству. 

Удио укупне државне помоћи у БДП-у у 2021. години износио је 1,18 %, у 2022. години 1,05 %, а у 2023. години 1,19 %.

Истовремено, државна помоћ по становнику у 2023. годину износи 165,56 КМ, што представља повећање за 21,61 %, односно 29,42 КМ у односу на 2022., те повећање за 32,41% односно 40,53 КМ у односу на 2021. годину. 

ИМЕНОВАН ПОЛИЦИЈСКИ АТАШЕ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ У БиХ 

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољних послова, дао је сагласност за именовање Дамјана Жагара на дужност полицијског аташеа Републике Словеније у Босни и Херцеговини. (крај)

Фото и видео материјал на линку: 

https://www.flickr.com/photos/vijeceministara/albums/72177720320381884/