Одржана 16. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

ЈЕДНОГЛАСНА ПОДРШКА ПРОЈЕКТУ УНАПРЕЂЕЊА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА 

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог споразума о зајму (Пројекат унапређења квалитета ваздуха) између Босне и Херцеговине и Међународне банке за обнову и развој, вриједан 50 милиона америчких долара. 

Цијеви Пројекта су јачање мониторинга и управљања квалитетом ваздуха и смањење емисије загађујућих материја које потичу од гријања домаћинстава и из транспортног сектора у Федерацији Босне и Херцеговине.

Рок отплате зајма, који је алоциран на Федерацију БиХ је 31,5 година, укључујући осам година грејс периода.

Приједлог споразума о зајму биће достављен Предсједништву БиХ у даљњу процедуру, а за бх. потписника је предложен министар финансија и трезора.

УБРЗАТИ РЕФОРМУ ЈАВНЕ УПРАВЕ У БиХ

Савјет министара БиХ је дао сагласност предсједавајућој Савјета министара БиХ Борјани Кришто за потписивање Заједничке платформе о принципима и начину имплементације реформе јавне управе у Босни и Херцеговини уз допуну на сједници.

Претходно је усвојена информација Канцеларије координатора за реформу јавне управе о припреми ове платформе, с циљем убрзања реформе јавне управе у БиХ.

Заједничка платформа представља политички и правни оквир сарадње органа управе свих  нивоа власти у процесу реформе јавне управе у БиХ. Овим документом жели се одговорити на захтјев Европске комисије у смислу успостављања органа за политичку координацију у овој области. Координација на политичком нивоу је повјерена Координационом одбору за реформу јавне управе, који чине предсједавајућа Савјета министара БиХ, предсједници влада Федерације БиХ и Републике Српске и градоначелник Брчко дистрикта БиХ, као представници Владе Брчко дистрикта БиХ  и ресорни министри свих нивоа власти у зависности од тачке дневног реда о којој се расправља, водећи рачуна о националној заступљености свих конститутивних народа у БиХ.  

ДИГИТАЛНИ САМИТ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА У БиХ  

Савјет министара БиХ донио је Одлуку о одобравању средстава текуће буџетске резерве институција Босне и Херцеговине Министарству комуникација и транспорта БиХ у износу 350.000 КМ.

Средства су намијењена за финансирање трошкова организације Дигиталног самита Западног Балкана 2023. године, који ће бити одржан у Сарајеву у октобру 2023. године.

Документом „Заједничко регионално дјеловање“ (Common Regional market – ЦРМ) и његовим акционим планом усвојеним 10. 11. 2020. године у Софији за период 2021. - 2024. године економије Западног Балкана су се обавезале да ће заједно радити на интеграцији регије у паневропску дигиталну зону.

Домаћини Дигиталног самита до сада су били Скопље (2018. године), Београд (2019.), Тирана (2020.), Подгорица (2021.) и Приштина (2022.), а Босна и Херцеговина је овогодишњи домаћин.

ОБАВЕЗЕ ВЛАДЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ И ТУЗЛАНСКОГ КАНТОНА У ВЕЗИ С АРБИТРАЖНИМ ПОСТУПКОМ У ПРЕДМЕТУ ГКИЛ Д.О.О. ЛУКАВАЦ

Савјет министара Босне и Херцеговине размотрио је Захтјев за достављање Информације о покренутом арбитражном поступку тужилаца Прамод Митал и др. против Босне и Херцеговине, као и информације о раније потписаним споразумима из закључка Савјета министара БиХ, с 3. сједнице, одржане 16. 3. 2023. године.

Задужено је Правобранилаштво БиХ да хитно, одмах по завршетку сједнице Савјета министара Босне и Херцеговине, упозори на одговорност Владу Федерације Босне и Херцеговине и Владу Тузланског кантона на обавезе које произлазе из члана 29. Закона о поступку закључивања и извршавању међународних уговора, јер их и обавезе из предметног арбитражног поступка обавезују, те и у томе случају имају одговорност за склапање модификованог приједлога споразума о међусобним правима и обавезама у вези с арбитражним поступком у предмету ГКИЛ д.о.о. Лукавац, тужилаца Pramod Mittal, Sangeeta Mittal, Sristi Mittal и Divyesh против тужене Босне и Херцеговине, те да о истом обавијесте Савјет министара Босне и Херцеговине, најкасније у року од пет дана од дана достављања овог закључка.

Позивају се Влада Федерације Босне и Херцеговине и Влада Тузланског кантона да се одмах активно укључе и хитно предузму потребне активности заједно с Правобранилаштвом Босне и Херцеговине у циљу рјешавања предметног арбитражног поступка ради заштите правног и финансијског интереса, а имајући у виду озбиљност евентуалних посљедица које могу да проистекну предметног поступка из тачке 1. овог закључка за Владу Федерације Босне и Херцеговине и Тузлански кантон.

Савјет министара Босне и Херцеговине по реализацији претходних закључака поново ће размотрити Информацију Правобранилаштва Босне и Херцеговине.

Задужено је  Правобранилаштво Босне и Херцеговине да достави детаљну информацију о исходу статусне конференције која ће се одржати 30. 6. 2023. године.

Ради се о арбитражном поступку који су покренули тужиоци Pramod Mittal, Sangeeta Mittal, Vartika Mittal, Shristi Mittal и Divyesh Mittal против тужене Босне и Херцеговине,  у вези с улагањем тужилаца у предузеће Глобал Испат Коксну Индустрију д.о.о. Лукавац и радњама надлежних власти Тузланског кантона за које тужиоци истичу да су у супротности с одредбама Споразума између Босне и Херцеговине и Републике Индије о унапређењу и заштити инвестиција.

Тужиоци засад нису навели вриједност одштетног захтјева против Босне и Херцеговине већ је његово прецизирање остављено за наставак поступка.

Претходно су владе Федерације БиХ у ранијем сазиву и Тузланског кантона одбиле да закључе приједлог споразума о међусобним правима и обавезама, који је припремило Правобранилаштво БиХ.

ОБЕЗБИЈЕЂЕНА НЕДОСТАЈУЋА СРЕДСТВА ЗА ПРОЈЕКАТ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ ЈАВНИХ РТВ СЕРВИСА

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства комуникација и транспорта, донио је Одлуку о измјени и допунама Одлуке о уврштавању Пројекта дигитализације јавних радиотелевизијских сервиса БиХ у Програм вишегодишњих капиталних улагања за период 2011. - 2014. године.

Овим се вриједност Пројекта дигитализације јавних РТВ сервиса БиХ увећава за 63.000 КМ и укупно износи 36.977.000 КМ, а додатна средства ће бити обезбијеђена преструктурирањем расхода у оквиру буџета Министарства комуникација и транспорта БиХ за 2023. годину.

Средства су неопходна за окончање међународног отвореног поступка јавне набавке опреме за дигитални пренос и емитовање за Пројекат дигитализације јавних РТВ сервиса у БиХ.

Обезбјеђивањем наведених недостајућих средстава биће могуће окончање започетог поступка набавке друге и треће фазе дигитализације јавних РТВ сервиса у Босни и Херцеговини, по понуђеној цијени, која не представља значајно већу цијену, у складу са  Законом о јавним набавкама.

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА ЗНАЧАЈНИХ ДАТУМА ИЗ ОБЛАСТИ ЉУДСКИХ ПРАВА

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства за људска права и избјеглице, донио је Одлуку о давању сагласности на Програм обиљежавања значајних датума из области људских права у институцијама БиХ за 2023. годину 

Програм се утврђује на годишњем нивоу, у сарадњи с надлежним органима власти, установама, удружењима грађана и невладиним организацијама које дјелују у областима чији се дан обиљежава.

УСВОЈЕНА ИНФОРМАЦИЈА О СТАЊУ МИГРАЦИЈА ЗА ПРВИ КВАРТАЛ ОВЕ ГОДИНЕ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о стању у области миграција у Босни и Херцеговини за период од 1. јануара до 31.  марта 2023. године,  коју ће Министарство безбједности доставити Предсједништву БиХ и Заједничкој комисији за  одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ.

Укупно 5.201 незаконити мигрант евидентиран је у Служби за послове са странцима током првог квартала 2023. Ови подаци обухватају особе које су евидентиране након незаконитог уласка на територију БиХ као и особе које су остале у БиХ након истека визе, односно дозволе боравка.

Подаци за прва три мјесеца 2023. године у односу на исти период претходне године показују како је на територији БиХ евидентирано двоструко  више незаконитих миграната који проводе мање времена, одлучујући се за брзи транзит преко БиХ да би ушли у шенгенски простор, при чему често заобилазе привремене прихватне центре.

Од укупног броја незаконитих миграната пријављених у првом тромјесечју ове године  у  марту је евидентирано њих 2.050 или 507 особа више него у фебруару ове године (1.543).

Држављани Афганистана чине 45,7 %  укупног броја пријављених незаконитих миграната, а слиједе држављани Марока (14 %),  Кубе (9,6 %), ДР Конга (5,6 %) и Пакистана (3,7 %).  

У четири привремена прихватна центра (укупни капацитет 4.880 мјеста) у првом кварталу  2023. године просјечно су боравиле 873 особе. У истом периоду 2022. године просјечно је боравило 2.036 особа. На дан 31. 3. 2023. године у овим центрима боравиле су 1.104 особе.

Намјеру за подношење захтјева за азил у првом кварталу 2023. године исказале су 4.663 особе,  од  чега је захтјев за азил у БиХ поднијело њих 42 иии 0,90 %  укупног броја исказаних намјера за азил.

Гранична полиција БиХ је у периоду јануар - март у незаконитом преласку и покушају незаконитог преласка евидентирала 2.451 особу, што је двоструко повећање у односу на исти период 2022. године, када је откривено 1.008 особа.

УСВОЈЕН МИГРАЦИОНИ ПРОФИЛ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, усвојио је Миграциони профил Босне и Херцеговине за 2022. годину, којим се обезбјеђује увид у кључне трендове у области миграција.

Ажурирањем Миграционог профила на годишњем нивоу Босна и Херцеговина испуњава једну од обавеза у вези с либерализацијом визног режима.

У Миграционом профилу се наводи да су бх. дипломатско-конзуларна представништва у прошлој години издала 22.765 виза, што представља повећање у односу на 2021. годину, када је издато 18.427 виза.

На граници БиХ издато је 27 виза у прошлој години, што је повећање у односу на 2021. годину, када је издато седам виза.  

Гранична полиција БиХ у прошлој години одбила је 2.549 улазака у БиХ, што је смањење за 49,4 % у односу на 2021. годину, када је одбијено њих 5.038.

Број откривених незаконитих прелазака државне границе БиХ  у прошлој години износио је 14.309 (7.427 илегална уласка и 6.882 илегална изласка из БиХ), и повећан је за око 62 % у односу на годину раније, када је  забиљежено њих 8.834.

Странцима у БиХ одобрено је 11.188 привремених боравака у 2022. години, док је у овом периоду одобрено 390 сталних боравака за странце у односу на њих  417 у 2021. години.

Повећан је и број отказа безвизних или привремених боравака који је у прошлој години износио 514, у односу на њих 444 у години раније. Истовремено је отказано 50 сталних боравака у прошлој години, за разлику од 2021. године када је тај број износио 62.

У прошлој години у односу на претходну годину повећан је број рјешења о  протјеривању, и то за 23,16 % и износио је 1.638, у односу на 2021. годину када је донесено 1.330  ових рјешења.

Укупно је 714 странаца стављено под надзор у Имиграциони центар у 2022. години, што је повећање од 16,6 % у односу на 2021. годину када је тај број износио 612.

Током 2022. године донесено је седам закључака о дозволи извршења рјешења о протјеривању у односу на један  закључак у 2021. години.

 У складу са споразумима о реадмисији прихваћено је 628 бх. држављана у прошлој години. Такође је по Споразуму о реадмисији с Републиком Хрватском у 2022. години прихваћено 836 држављана трећих земаља, што је повећање од 46,67 % у односу на претходну годину када је тај број износио 570 страних држављана.

ОСТАЈЕ ПРИВРЕМЕНА СУСПЕНЗИЈА

Савјет министара БиХ једногласно је, у складу са Законом о државној служби у институцијама БиХ, донио рјешење којим се одбија захтјев о укидању привремене суспензије замјенику директора Службе за заједничке послове институција БиХ Драгану Шојићу.

Захтјев за укидање привреме суспензије упутио је Драган Шојић путем адвоката Драгише Јокића.

САГЛАСНОСТИ ЗА ИМЕНОВАЊЕ ОДБРАМБЕНИХ АТАШЕА

На приједлог Министарства спољних послова Савјет министара БиХ дао је појединачне сагласности за именовање три одбрамбена аташеа, и то за пуковника Петра Ружичку за позицију одбрамбеног аташеа Чешке Републике у БиХ, за пуковника  Јакобуса Францискуса Флориана Флајшмана (Jacobus Franciscus Florian Fleischmann) за одбрамбеног аташеа Краљевине Холандије за БиХ са сједиштем у Скопљу те за пуковника Рету Руша (Reta Rusch) на позицију одбрамбеног аташеа Швајцарске Конфедерације за Босну и Херцеговину, са сједиштем у Београду.

ИМЕНОВАЊА

Савјет министара БиХ прихватио је Мишљење Агенције за државну службу Босне и Херцеговине и за директорицу Института за метрологију БиХ именовао Милицу Ристовић Крстић, која је најуспјешнији кандидат након завршене процедуре јавног конкурса. 

На сједници је усвојен Извјештај Министарства цивилних послова о проведеном поступку за избор и именовање директора и замјеника директора Агенције за индентификационе документе, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине ((ИДДЕЕА).

За директора ИДДЕЕА-е је именован Алмир Бадњевић, као најбоље рангирани кандидат након завршене процедуре јавног конкурса, а за његовог замјеника такође најбољи кандидат Петар Билчар, на мандатни период од пет година.

Предходно је због истицања мандата дужности директора ИДДЕЕА-е разријешен Ариф Нанић. (крај)