Одржана 10. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

ПРИЈЕДЛОГ АМАНДМАНА ЗА ПРОЈЕКАТ РЕСТРУКТУРИРАЊА ЖЕЉЕЗНИЦА РС 

Савјет министара БиХ је једногласно утврдио Приједлог амандмана број 1 на Споразум о зајму између Босне и Херцеговине ("зајмопримац") и Међународне банке за обнову и развој ("банка") - пројекат реструктурирања Жељезница Републике Српске - зајам ИБРД бр. 8808-БА.

Приједлог амандмана не садржи ново задужење за Босну и Херцеговину већ се само продужава трајање кредитног аранжмана до 31. 12. 2024. године, када би требао бити затворен овај пројекат.

Раније је Међународна банка за обнову и развој одобрила зајам Босни и Херцеговини у износу 51.300.000,00 евра, с алокацијом на Републику Српску, односно Жељезнице Републике Српске.

Приједлог амандмана с Основама за његово закључивање биће достављен Предсједништву БиХ у даљњу процедуру, а за потписника из БиХ предложен је министар финансија и трезора. 

САРАДЊА С ВЛАДОМ КУВАЈТА У ПОДРУЧЈУ ОДБРАНЕ

На сједници је једногласно утврђен Приједлог основа и одређена делегација за вођење преговора ради закључивања Споразума између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Државе Кувајт о сарадњи у области одбране, који је предложило Министарство одбране.

На овај начин жели се створити правни оквир за јачање сарадње у бројним војним областима, укључујући, међу осталим, војну едукацију и обуку, логистичку подршку, управљање кризама, војну медицину и намјенску индустрију.

Врста и опсег сарадње у области одбране биће усаглашени путем годишњих планова билатералне сарадње.

Приједлог основа за закључивање овог споразума биће достављен Предсједништву БиХ, а за бх. потписника предложен је министар одбране.

РАТИФИКАЦИЈА СПОРАЗУМА ЗА ДРУГИ ПРОЈЕКАТ ПОДРШКЕ ЗАПОШЉАВАЊУ

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог одлуке о ратификацији Споразума о зајму (Други пројекат подршке запошљавању) између Босне и Херцеговине и Међународне банке за обнову и развој, који је потписан 9. фебруара 2023. године у Сарајеву.

Министарство спољних послова упутиће Приједлог одлуке о ратификацији овог споразума Предсједништву БиХ у даљњу процедуре усвајања.

Ријеч је о споразуму о зајму вриједном 39 милиона евра, а средства ће бити усмјерена за повећање запослености у приватном сектору, од чега ће 25 милиона евра бити алоцирано на Федерацију БиХ, а 14 милиона евра за Републику Српску.

ПОДРШКА СМ БиХ СПОРАЗУМИМА О СЛОБОДИ КРЕТАЊА У ОКВИРУ БЕРЛИНСКОГ ПРОЦЕСА   

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Министарства цивилних послова о потписаним споразумима о слободи кретања у оквиру Берлинског процеса.

Министарство цивилних послова ће Информацију о потписаним споразумима о слободи кретања у оквиру Берлинског процеса доставити Предсједништву БиХ у даљњу процедуру у складу са Законом о поступку закључивања и извршавања међународних уговора, уз приједлог да параф потписника вриједи као и његов потпис, у складу са Бечком конвенцијом о праву међународних уговора, чиме се стварају услови за ратификацију тих споразума.

Ријеч је о два споразума, и то о признавању високошколских квалификација те о признавању професионалних квалификација доктора медицине, доктора денталне медицине и архитеката у контексту Централноевропског споразума о слободној трговини. 

Споразуми су потписани у Берлину 3. 11. 2022. године у оквиру самита Берлинског процеса, а потписник у име БиХ био је тадашњи предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија. 

Ступањем на снагу ових споразума олакшаће се мобилност студената, академског особља, истраживача и стручњака те унаприједити сарадња на Западном Балкану.

БиХ ПРИСТУПА КОАЛИЦИЈИ МИНИСТАРА ФИНАНСИЈА ЗА ДЈЕЛОВАЊЕ У ОБЛАСТИ КЛИМЕ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о придруживању Коалицији министара финансија за дјеловање у области климе.

Министарство финансија и трезора БиХ поднијеће апликацију за чланство Секретаријату Коалиције министара финансија за дјеловање у области климе. 

Босна и Херцеговина чланством у Коалицији министара финансија за дјеловање у области климе, путем Министарства финансија и трезора, придружује се доносиоцима одлука о фискалним и економским политикама из више од 70 земаља чланица ради управљања глобалним одговором на климатске промјене.

Коалиција је основана у априлу 2019. године, а њене активности укључују економски и финансијски аспект зелене трансформације, стратегије декарбонизације и одређивања цијена угљеника, финансирање прилагођавања на климатске промјене, као и развој знања, вјештина и  алата уз размјену најбоље праксе за уврштавање климатских аспеката у економске и финансијске политике.

УДИО ЈАВНОГ ДУГА У БДП-у И ДАЉЕ ИСПОД 30 %

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Министарства финансија и трезора о стању јавне задужености Босне и Херцеговине на дан 31. 12. 2022. године.

Јавни дуг БиХ је закључно с 31. 12. 2022. године износио 13 милијарди и 8,29 милиона  КМ, од чега је спољни дуг 9 милијарди и 802,12 милиона КМ, а унутрашњи дуг 3 милијарде и 206,17 милиона КМ.

Укупни јавни дуг порастао је за 151,21 милиона КМ или 1,18 % у односу на 31. децембар 2021. године, с тим да је спољни дуг повећан за 64,67  милиона КМ, а унутрашњи за 86,54 милиона КМ.

У укупном стању јавне задужености Федерација БиХ учествује са 50,16%, Република Српска са 48,86 %, институције БиХ са 0,61 % и Брчко Дистрикт БиХ са 0,37 %. 

Удио јавног дуга БиХ у бруто домаћем производу (БДП) износи 29,17 %.

Сервис спољног дуга БиХ у прошлој години износио је 864,57 милиона КМ, од чега се на главницу односило 695,11 милиона КМ или 80,4 %, а на камате 169,46 милиона КМ или 19,6 %.

УСВОЈЕНА ИНФОРМАЦИЈА О СТАЊУ У ОБЛАСТИ МИГРАЦИЈА

Савјет министара БиХ усвојио је и доставиће Предсједништву БиХ Информацију Министарства безбједности о стању у области миграција у Босни и Херцеговини за фебруар 2023. године.

Служба за послове са странцима евидентирала је 1.543 незаконита мигранта у фебруару 2023. године, што је за 4 % мање него у јануару. Међутим, у прва два мјесеца ове године евидентирано је скоро три пута више незаконитих мигранта него у истом периоду прошле године.

Миграциона кретања у фебруару ове године била су под утицајем повољнијих временских услова, могућности безвизног приступа у поједине земље западног Балкана, одакле мигранти покушавају незаконит улазак на подручје Европске уније, али и других покретача  који су обликовали миграције дуж западнобалканске руте.

Међу првих пет земаља поријекла миграната су Авганистан, Мароко, Куба, Турска и ДР Конго, с тим да су држављани Авганистана осми узастопни мјесец најбројнија група незаконитих миграната евидентирана на територији БиХ и у фебруару су чинили готово половину свих незаконитих миграната (47 %).

Намјеру за подношење захтјева за азил исказало је 1.326 особа, од којих је само њих седам поднијело захтјеве.

У четири привремена прихватна центра (укупни капацитет 4.880 мјеста) просјечно је у фебруару ове године боравило 855 миграната, а на дан 28. 2. 2023. године боравило је њих 657. Највише особа из ове групе боравило је у Привременом прихватном центру „Блажуј“ - просјечно њих 558, гдје је 28. 2. 2023. године евидентирана 421 особа.

Гранична полиција БиХ је у незаконитом преласку или покушају незаконитог преласка евидентирала 682 особе, што је за 10 % мање у односу на претходни мјесец. На рутама из правца Србије и Црне Горе током фебруара 2023. године откривено је 277 особа, међу којима је њих 221 одвраћено од покушаја незаконитог уласка у складу са Законом о граничној контроли. Највећи терет миграционог притиска на улазу у БиХ евидентиран је на подручју дјеловања јединица Граничне полиције Зворник, Хум Фоча и Бијељина.

ОСИГУРАНА ФУНКЦИОНАЛНОСТИ РАДА КООРДИНАЦИОНОГ ТИМА

На приједлог Министарства безбједности донесена је Одлука о измјени Одлуке о именовању Координационог тима за развијање система и процедура повратка и прихвата држављана Босне и Херцеговине из зоне сукоба Сирије и Ирака, уз техничке корекције на сједници.

Ријеч је о функционалним измјенама мањег броја чланова Координационог тима, на приједлог институција из којих долазе, а због немогућности учествовања у раду овог тима раније именованих чланова.

Координациони тим састављен од представника надлежних државних, ентитетских и институција Брчко Дистрикта БиХ раније је именован као интерресорно, стручно тијело Савјета министара БиХ за развијање система и процедура за сигуран, хуман и контролисан повратак и прихват држављана БиХ из зона сукоба Сирије и Ирака те координисање процеса њихове репатријације.

У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ РЕАЛИЗОВАНО 84 % ЗАКЉУЧАКА СМ БиХ

На приједлог Генералног секретаријата Савјета министара БиХ размотрен је Преглед реализације закључака Савјета министара Босне и Херцеговине за период 1. 1. - 31. 12. 2022. године.

Прегледом је обухваћено 35 институција Савјета министара БиХ које су од укупно донесених 578 закључака реализовале њих 483 или 84 %, а 95 закључака није реализовано. Саставни дио овог прегледа је изјашњење укупно 57 институција о степену реализације закључака за које су задужене све институције Савјета министара БиХ.

Овај преглед праћен је одговарајућим закључцима којима се жели убрзати реализација закључака и на тај начин унаприједити ефикасност рада Савјета министара БиХ.

САГЛАСНОСТ ЗА ИМЕНОВАЊЕ

На приједлог Министарства спољних послова дата је сагласност за именовање Едварда Томаса Тејлора на дужност одбрамбеног аташеа Велике Британије у Босни и Херцеговини, са сједиштем у Сарајеву.

ОМОГУЋЕНО ГЛАСАЊЕ ДРЖАВЉАНА ТУРСКЕ У БиХ

Савјет министара БиХ дао је сагласност за гласање држављана Републике Турске на територији Босне и Херцеговине у периоду 5.  – 7. 5. 2023. године, у првом кругу, и у периоду 20. – 21. 5. 2023. године, у другом кругу, поводом одржавања предсједничких избора.

Турски држављани који бораве у БиХ могу гласати у Амбасади Републике Турске у Сарајеву и њеним генералним конзулатима у Бањој Луци и Мостару у термину од 9:00 до 21:00 час у првом кругу гласања те од 8:00 до 23:00 часа у другом кругу гласања. (крај)