Одржана 54. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

УТВРЂЕН НАЦРТ БУЏЕТА ЗА 2024. ГОДИНУ И УСВОЈЕН ДОБ ЗА ПЕРИОД 2024 - 2026 

Савјет министара БиХ једногласно је утврдио Нацрт закона о Буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2024. годину, уз корекције на сједници  које се, међу осталим, односе на повећање буџета Министарства одбране БиХ за 1.750.000 КМ у односу на првобитно планирана средства, те повећање буџета Предсједништва БиХ за 500.000 КМ.

Истовремено су смањени буџети Министарства безбједности БиХ за 950.000 КМ у односу на првобитно планирана средства, Канцеларије за ветеринарство за 500.000 КМ и Завода за извршење санкција, притвора  и других мјера за 800.000 КМ.   

Министарство финансија и трезора доставиће одмах Нацрт буџета Предсједништву БиХ, овлаштеном за његово предлагање Парламентарној скупштини БиХ, која у коначници усваја овај закон, уз приједлог да се разматра по хитној процедури.

Укупни приходи, примици и финансирање институција БиХ у оквиру буџета за 2024. годину износе 1.355.400.000 КМ, што је повећање за 40 милиона КМ у односу на буџет институција БиХ за 2023. годину.  Приходи од индиректних пореза планирани су у износу 1.020.500.000 КМ и на истој су разини као претходне године, када су повећани  за око 155 милиона КМ у односу на буџет за 2022. годину. Међу осталим изворима финансирања су непорески приходи институција БиХ у износу 248.049.000 КМ, што је повећање за око 95,9 милиона КМ у односу на годину раније.

Укупни расходи институција БиХ износе 1.355.400.000 КМ и већи су за 3 % у односу на претходну годину, док сервисирање спољног дуга БиХ износи 1.430.733.053 КМ. Тако укупни расходи институција БиХ и сервисирање спољног дуга БиХ у буџету за 2024. годину износе 2.786.133.053 КМ, што је повећање за 224.766.691 КМ или 9 % у односу на 2023. годину.

Нацртом буџета приоритетно се подржава наставак реформи и испуњење услова за Европско партнерство те провођење Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Такође, међу приоритетима је да се буџет Министарства одбране БиХ повећа за 1.750.000 КМ у односу на првобитно планирана средства. Ова средства омогућиће неометан рад овог министарства и његово учествовање с другим министарствима и институцијама Савјета министара БиХ у програмима и активностима проистеклим из програма Партнерство за мир (ПфП) и других видова сарадње с НАТО-ом. Истовремено, међу приоритетима су планирана буџетска средства за провођење вишегодишњих пројеката буџетских корисника.

Претходно је Савјет министара БиХ усвојио Документ оквирног буџета (ДОБ) институција Босне и Херцеговине за период 2024. - 2026. године, усаглашен с Глобалним оквиром фискалног биланса и политика у БиХ за ово период, а који је Фискални савјет БиХ усвојио 23. 1. 2024. године.

Министарство финансија и трезора објавиће ДОБ за период од 2024. до 2026. године на својој службеној веб-страници.

ФИНАНСИЈСКА ПОДРШКА ПРОЈЕКТИМА У БиХ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства комуникација и транспорта, донио је четири одлуке којима Савјет министара БиХ с 62 милиона КМ подржао пројекте друмске инфраструктуре, развој сектора телекомуникација и информационог друштва те комуникација, као и финансирање инфраструктурних пројеката у Босни и Херцеговини.

Ради се о Одлуци о утврђивању намјене дијела средстава уплаћених од дозвола за кориштење радиофреквенционог спектра за пружање услуга путем мобилних приступних система, укупно вриједној 50 милиона КМ. На овај начин утврђени су намјена и корисници средстава у износу од 15.750.000 КМ за пројекте у области развоја сектора комуникација и информационог друштва у БиХ те 34.250.000 КМ за пројекте развоја саобраћаја у БиХ.

У оквиру дијела који се односи на развој сектора комуникација и информационог друштва у БиХ за интеграцију СДХ мреже и оптичке мреже Електропреноса Босне и Херцеговине намијењено је 2.000.000 КМ, за унапређење безбједности сервиса и система е-Владе 1.750.000 КМ, а за реализацију пројекта „Финансирање услуга проширивања и одржавања Интегрисаног система видео-надзора Граничне полиције БиХ и Система аутоматског препознавања регистарских таблица на граничним прелазима БиХ“ 1.250.000 КМ.

За израду портала и базе података о инфраструктурним пројектима намијењено је 500.000 КМ, за провођење Оквирне стратегије широкопојасног приступа у БиХ 1.250.000 КМ, те за пројекте дигиталне трансформације на подручју Федерације Босне и Херцеговине 5.535.000,00 КМ, на подручју Републике Српске 3.375.000 КМ, а на подручју Брчко дистрикта БиХ 90.000 КМ.

Средства за развој саобраћаја у БиХ распоређена су тако да је за реконструкцију међудржавног моста Брчко (Босна и Херцеговина) - Гуња (Република Хрватска) намијењено 5.000.000 КМ, за реконструкцију моста Нови Град (Босна Херцеговина) - Двор (Република Хрватска) 5.000.000 КМ, а за унапређење пловног пута ријеке Саве на локалитету „Јаруге - Нови Град“ 1.000.000 КМ.

Донесена је и Одлука о утврђивању намјене средстава депонованих на намјенском рачуну за пројекте унапређења сектора друмског саобраћаја у укупном износу 1.130.086,53 КМ. Средства се распоређују за успоставу електронског регистра у друмском превозу (600.000 КМ), за успоставу базе података о саобраћајним незгодама, хомологацији, сертификацији возила и каталога тестовних питања за полагање возачког испита (400.000 КМ) и за информациони систем за тахографе (130.086,53 КМ).

Данас донесеном Одлуком о кориштењу пренесених намјенских средстава уплаћених на име додијељене дозволе за универзалне мобилне телекомуникационе системе утврђује се начин кориштења дијела пренесених намјенских средстава уплаћених у 2014. и 2015. години у укупном износу од 4.451.852,50 КМ. Ова средства намијењена су за развој сектора телекомуникација и у складу са Одлуком, додјељују се Влади Федерације Босне и Херцеговине (2.737.889,28 КМ), Влади Републике Српске (1.669.444,69 КМ) и Влади Брчко дистрикта БиХ (44.518,53 КМ).

Савјет министара БиХ донио је и Одлуку о употреби дијела средстава акумулираног вишка прихода над расходима Регулаторне агенције за комуникације Босне и Херцеговине оствареног закључно с 31. 12. 2021. године, у укупном  износу од 6.578.241,66 КМ.

Средства су намијењена за подршку развоју и унапређење сектора комуникација у БиХ и додјељују се Влади Федерације Босне и Херцеговине (4.045.618,62 КМ), Влади Републике Српске (2.466.840,62 КМ) и Влади Брчко дистрикта БиХ (65.782,42 КМ).

НЕМА ПОВЕЋАЊА ПЛАТА И РЕГРЕСА У ИНСТИТУЦИЈАМА БиХ У 2024.

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства финансија и трезора, усвојио је појединачне одлуке о висини основице за обрачун плате и о висини регреса за годишњи одмор запосленим у институцијама Босне и Херцеговине за 2024. годину, без њиховог повећања у односу на 2023. годину.

Висина основице за обрачун плате и у 2024. години остаје 600 КМ, као и регреса за годишњи одмор у институцијама Босне и Херцеговине у износу 450 КМ.   

С циљем побољшања материјалног положаја запослених, као и захтјева репрезентативних синдиката запослених у институцијама БиХ, коригована је дневница за службена путовања у земљи с 25 КМ на 40 КМ.

ГРАНТ ЗА ЈАЧАЊЕ КАПАЦИТЕТА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог споразума о гранту бр. ТФ0Ц4164 - Пројекат за јачање надзора над јавним предузећима у Босни и Херцеговини између Босне и Херцеговине и Међународне банке за обнову и развој и Међународне асоцијације за развој, дјелујући као администратор Вишедонаторског кровног повјереничког фонда за финансијско управљање.

Ријеч је о гранту вриједном 800.000 америчких долара намијењеном јачању капацитета Владе Републике Српске за обављање њених функција прикупљања података и надзора над јавним предузећима. Средства се усмјеревају за јачање информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у Генералном секретаријату Владе Републике Српске.

Приједлог споразума с Основама за његово закључивање биће достављен Предсједништву БиХ у даљњу процедуру одлучивања, а за бх. потписника је предложен министар финансија и трезора БиХ.

ОСИГУРАНО ЈОШ ПЕТ МИЛИОНА ЕВРА ЗАЈМА ЗА ТРАМВАЈСКУ ПРУГУ ИЛИЏА - ХРАСНИЦА

Савјет министара БиХ утврдио је и доставиће Предсједништву БиХ Приједлог уговора број 1 о Амандману на Уговор о зајму потписан 1. фебруара 2023. године (GrCF2 W2 E2 - Трамвајска пруга Илиџа - Храсница) између Босне и Херцеговине и Европске банке за обнову и развој, а за бх. потписника је предложен министар финансија и трезора.  

Ради се пет милиона евра додатног задужења с алокацијом на Федерацију БиХ, Кантон Сарајево – Министарство саобраћаја Кантона Сарајево, с роком отплате од 15 година, уз грејс период од три године и повољну ЕУРИБОР камату.

Реализацијом овог пројекта биће унапријеђен квалитет јавног линијског превоза путника увођењем европских стандарда, заштита природне околине те безбједност запослених и корисника услуга, што ће повећати економску конкурентност Сарајева.          

РАТИФИКАЦИЈА ДВА СПОРАЗУМА

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог одлуке о ратификацији Споразума о финансирању за Интеррег IV-Б ИПА програм за Дунавску регију за период 2021. - 2027. године између Европске уније (ЕУ), Босне и Херцеговине и Мађарске, након што је потписан у априлу ове године.

Споразум утврђује услове финансирања и провођења програма у БиХ, уз финансијску подршку Европског фонда за регионални развој, Инструмента за претприступну помоћ (ИПА III) и Инструмента за сусједство, развој и међународну сарадњу – Глобална Европа те уз национално суфинансирање програма.

Програм ће додатно осигурати подршку земљама корисницима изван Европске уније за провођење институционалних, правних, друштвених и економских реформи, с циљем поступног усклађивања с правилима, стандардима, политиком и праксом ЕУ у процесу стицања ЕУ чланства.

Реализација овог споразума вршиће се потписивањем посебних споразума о финансирању.  

Истовремено је Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољних послова, утврдио и упутиће Предсједништву БиХ Приједлог одлуке о ратификацији Споразума између Републике Србије и Босне и Херцеговине за ИПА III Програм прекограничне сарадње "Србија - Босна и Херцеговина" за период 2021. - 2027. године.

Споразумом се уређују односи Републике Србије и Босне и Херцеговине, њихове улоге и одговорности у погледу управљања и провођења Програма прекограничне сарадње, чиме двије државе јачају добросусједске односе у процесу ЕУ интеграција.    

Министарство спољних послова БиХ ће појединачне приједлоге одлука о ратификацији ових споразума доставити Предсједништву БиХ у даљњу процедуру ратификације. 

ЕВРОПСКО ПАРТНЕРСТВО ХРВАТСКЕ И БиХ  

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољних послова, донио је Одлуку о именовању копредсједавајућег и чланова Заједничке комисије за праћење провођења Уговора између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Хрватске о европском партнерству.

Уиме Савјета министара БиХ у Заједничку комисију именовани су представници Министарства спољних послова и Дирекције за европске интеграције, а за копредсједавајућег је именован замјеник министра спољних послова Јосип Бркић.

Република Хрватска и на овај начин пружа помоћ и жели олакшати придруживање Босне и Херцеговине Европској унији уз афирмисање европских вриједности у билатералној и регионалној сарадњи, чиме се жели допринијети даљњој стабилизацији подручја југоисточне Европе.

РЕСТРИКТИВНЕ МЈЕРЕ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, донио је Одлуку о уврштавању Енеса Боровца на листу означених особа према којима ће се примјењивати рестриктивне мјере које се односе на замрзавање фондова и економских средстава, с циљем привременог спречавања располагања имовином.

У образложењу ове одлуке наводи се како је листирање ове физичке особе извршено на основу образложеног захтјева Министарства унутрашњих послова Републике Српске уз прибављено позитивно мишљење Ударне групе за борбу против тероризма и Тужилаштва Босне и Херцеговине.

Ради се о основаној сумњи да се Боровац придружио терористичкој организацији 'Ал Нусра Фронт за народ Леванта', коју је Комитет Савјета безбједности УН у складу са резолуцијама из 1999. и 2011. уврстио на листу терористичких организација у вези с Ал Каидом.

Провођење Акционог плана за отклањање недостатака у борби против прања новца, који је раније усвојио Савјет министара БиХ, захтијева провођење Резолуције 1373 Савјета безбједности УН, а која се односи на циљане финансијске санкције у вези с тероризмом и финансирањем тероризма, у складу са посебном препоруком ФАТФ-а.

АНАЛИЗА ТРГОВИНСКЕ РАЗМЈЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНИМ ПРОИЗВОДИМА

Савјет министара БиХ усвојио је Анализу трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа Босне и Херцеговине са свијетом за 2023. годину, коју је припремило Министарство спољне трговине и економских односа.

Према Анализи, укупан обим трговинске размјене пољопривредно-прехрамбеним производима у сталном је порасту, али извоз у посљедње двије године стагнира на нивоу од милијарду КМ, док увоз расте и достигао је вриједност од 4,5 милијарде КМ у 2023. години. Дефицит од 3,5 милијарде КМ и покривеност увоза извозом од 23 % указују на високу осјетљивост БиХ на нагле промјене и поремећаје у трговини храном. Пољопривредно-прехрамбени производи чине солидних 6 % у укупном извозу из БиХ на инострано тржиште, док је на страни увоза тај удио већи и износи око 16 %. Босна и Херцеговина нема јасну конкурентну предност, осим у три подсектора и то: мљекарском, воћарском и повртларском. Водећи извозни производ је и даље је уље од сјемена сунцокрета који је забиљежио пад извоза за 19 % у 2023. години, а мањи извоз је евидентан и за бијели шећер за 40 %, те смрзнуте малине за 34 %.

Европска унија је традиционално кључни трговински партнер БиХ. Око 55 % увоза пољопривредно­прехрамбених производа у БиХ је из Европске уније, док се на тржиште Европске уније из БиХ пласира око 46 % укупног извоза пољопривредно-прехрамбених производа, а највише у Хрватску, Њемачку, Италију, Словенију и Аустрију, и у нешто мањим износима у Шведску и Француску. Истовремено, око 85 % укупног увоза пољопривредно-прехрамбених производа из Европске уније на тржиште БиХ је из Хрватске, Њемачке, Италије, Пољске, Мађарске, Холандије, Аустрије и Словеније.

И тржиште ЦЕФТА-е, гдје предњачи Србија, је значајан трговински партнер БиХ када је ријеч о трговинској размјени пољопривредно-прехрамбених производа. Из БиХ је на тржиште ЦЕФТА-е током 2023. године извезено око 41 % од укупног извоза пољопривредно­прехрамбених производа, док је увезено око 29 %.

ПОДРШКА ПРИВРЕДИ ЗА ВРАЋАЊЕ ПДВ-а НА ПРИНЦИПУ УЗАЈАМНОСТИ

Савјет министара БиХ прихватио је Иницијативу Управног одбора Управе за индиректно опорезивање за покретање процедура за успоставу билатералне узајамности (реципроцитета) о враћању ПДВ-а иностраним пореским обвезницима између Босне и Херцеговине и других држава.

Прихватањем билатералне узајамности стварају се претпоставке да наши регистровани ПДВ обвезници, привредници из БиХ, у тим државама могу остварити право поврата ПДВ-а. Правне препреке у погледу враћања ПДВ-а пореским обвезницима који немају сједиште на подручју БиХ отклоњене су доношењем Правилника о измјенама Правилника о примјени Закона о порезу на додану вриједност из 2020. године, на основу којег Босна и Херцеговина по питању реципроцитета нема ограничења.

Тренутно Босна и Херцеговина има одлив средстава по основи поврата ПДВ-а иностраним пореским обвезницима, а нема средстава од поврата иностраног ПДВ-а.

Стога је Савјет министара БиХ задужио Министарство спољних послова БиХ да у складу са својом надлежношћу предузме дипломатске активности према државама које имају услов узајамности, с тим да приоритет буду државе с којим Босна и Херцеговина има значајну спољнотрговинску размјену. На овај начин се жели успоставити билатерална узајамност у погледу враћања ПДВ-а и утврдити датум билатералне успоставе између Босне и Херцеговине и других држава.

ОДГОВОР НА ПОСЛАНИЧКУ ИНИЦИЈАТИВУ О УВОЂЕЊУ АМБЕР АЛЕРТ СИСТЕМА

Савјет министара БиХ утврдило је Приједлог одговора Министарства безбједности на посланичку иницијативу Предрага Којовића, Сабине Ћудић и Аиде Баручије, посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, о увођењу Амбер Алерт система у БиХ.

Министарство безбједности у Приједлогу одговора, који је на данашњој сједници подржао Савјет министара БиХ, истиче да би овакви системи имали вишеструку корист за безбједност дјеце, у случају нестанка малољетне особе на територији БиХ. Додаје се како Министарство безбједности у 2024. години нема планираних буџетских средстава за ове намјене те како је интенција да се за набавку опреме изнађу донаторска средства.

У Приједлогу одговора се, између осталог, истиче како су за провођење ових активности потребни укључење и сагласност свих нивоа власти, првенствено министарстава унутрашњих послова те да Министарство безбједности наставља координирати активности у овом подручју. (крај)

Линк за фото и видео: 

https://www.flickr.com/photos/vijeceministara/albums/72177720318463665