Sjednice
Одржана 54. редовна сједница Савјета министара БиХ
28.07.2022
Савјет министара Босне и Херцеговине, на данас одржаној сједници у Сарајеву, размотрио је око 300 материјала међу више од 160 тачака дневног реда те је једногласно усвојио Документ оквирног буџета институција (ДОБ) Босне и Херцеговине за период 2023 - 2025. године.
Документ оквирног буџета институција БиХ за период 2023 - 2025. године биће усаглашен са Глобалним оквиром фискалног биланса и политика у БиХ за исти период, након што га усвоји Фискални савјет БиХ.
Овај документ садржи средњорочни оквир буџета институција БиХ и прелиминарни нацрт буџета институција БиХ за 2023. годину, заједно са прелиминарним процјенама расхода за 2024. и 2025. годину.
Према ДОБ-у, укупни оквир финансирања институција БиХ за 2023. годину износи 1.275.400.000 КМ, од чега је финансирање од индиректних пореза 1.020.500.000 КМ. Истовремено су прелиминарно дати расходи институција БиХ за 2024. годину у износу 1.254.200.000 КМ, а за 2025. годину оквирне процјене износе 1.251.300.000 КМ.
Документ оквирног буџета приоритетно, између осталог, подржава наставак реформи у вези са испуњавањем услова за Европско партнерство, даљње провођење Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), те осигурање средстава за провођење локалних избора 2024. године, као и потребних средстава за провођење вишегодишњих пројеката буџетских корисника и побољшање материјалног статуса запослених у институцијама БиХ у овом периоду.
На овај начин отвара се простор да Министарство финансија и трезора припреми Нацрт закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза БиХ за 2023. годину и достави га на утврђивање Савјету министара БиХ, ради даљњег упућивања Предсједништву БиХ, овлаштеном за његово предлагање Парламентарној скупштини БиХ, која га у коначници и усваја.
ОМОГУЋЕН ИЗВОЗ ИЗ БиХ ДРВЕНИХ БРИКЕТА
Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, донио је Одлуку о измјенама Одлуке о привременој забрани извоза одређених шумских дрвних сортимената, огревног дрвета и производа од дрвета, којом се омогућава извоз из БиХ дрвених брикета, с обзиром да на тржишту БиХ нема заинтересованих купаца.
Претходно је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске својом иницијативом затражило омогућавање извоза брикета који су додатни производ у дрвној индустрији и без тржишта у БиХ, па би због трошкова њиховог складиштења била доведена у питање производна радна мјеста и опстанак дрвопрерађивачких субјеката који су до сада извозили овај производ.
ПРИВРЕМЕНО УКИНУТЕ ЦАРИНЕ НА УВОЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ АУТОМОБИЛА
Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, донио је Одлуку о привременој суспензији и привременом смањењу царинских стопа при увозу нових електричних и хибридних аутомобила до 31. 12. 2022. године, након иницијативе Привредне коморе ФБиХ.
Одлуком се до краја године укида царина на увоз електричних аутомобила у БиХ и значајно смањује царинска стопа за увоз хибридних аутомобила са досадашњих 15% на 5%.
На овај начин Савјет министара БиХ жели мотивисати грађане, те јавни и приватни сектор, на куповину и увоз ове врсте аутомобила, с циљем смањења загађења ваздуха и боље заштите животне средине, али и подизања безбједности у саобраћају.
Истовремено би због пораста увоза електричних и хибридних возила у БиХ требало доћи до отварања нових радних мјеста код овлаштених трговаца или сервиса, али и пораста улагања у електричне пунионице, што је још један подстицај убрзању реализације пројекта електричних пунионица за ову врсту возила, чија је припрема у току.
Увођењем значајних олакшица на увоз електричних и хибридних возила Савјет министара БиХ ће допринијети декарбонизацији као једном од кључних стубова Зелене агенде за Западни Балкан у борби притив климатских промјена.
ПОДРШКА КОНКУРЕНТНОСТИ И ОДРЖИВОСТИ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА
Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Министарства спољне трговине и економских односа о досадашњим активностима у вези с учешћем Босне и Херцеговине у Програму Европске уније (ЕУ) за јединствено тржиште (Single Market Programme).
Утврђено је постојање интереса Босне и Херцеговине да учествује у Ступу 2 Програма - Конкурентност и одрживост малих и средњих предузећа за период 2022 - 2027. година, који је наставак ранијег (COSME) програма ЕУ у којем је учествовала БиХ.
С тим у вези, задужено је Министарство спољне трговине и економских односа да, као носилац активности, а у сарадњи са Дирекцијом за европске интеграције као координатором за програме помоћи Европске уније, проведе активности потребне за закључивање Споразума о учешћу Босне и Херцеговине у Програму Европске уније за јединствено тржиште у дијелу Програма Ступ 2 - Конкурентност и одрживост малих и средњих предузећа.
Босна и Херцеговина ће покренути процедуру за учествовање у Ступу 1 Програма - Повећање ефикасности јединственог тржишта, Ступу 4 Програма - Унапређење интереса потрошача и осигурање високе заштите потрошача и безбједности производа, те Ступу 5 Програма - Висок ниво здравља и безбједности за људе, животиње и биљке у ланцу исхране уколико Савјет министара БиХ, на основу иницијативе надлежних институција, утврди да и даље постоји интерес за учешће Босне и Херцеговине у овим ступовима Програма од 2023. године.
Савјет Европске уније и Европски парламент у априлу 2021. године усвојили су Програм Европске уније за јединствено тржиште за период 2021 - 2027. године, укупно вриједан више од 4,2 милијарде евра.
РАЗМОТРЕН ЗАХТЈЕВ ПОЉОПРИВРЕДНИКА ЗА УВОЂЕЊЕ ПЛАВОГ ДИЗЕЛА
Савјет министара БиХ упознат је са Захтјевом Удружења пољопривредних произвођача – мљекара Републике Српске за ослобађање дизелског горива за пољопривредну производњу од плаћања акциза и путарина, који је достављен из Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, те је задужио Управу за индиректно опорезивање БиХ да достави мишљење о овом захтјеву.
УТВРЂЕНИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОДЈЕЛУ ГРАНТОВА СМБиХ ЗА ПРОЈЕКТЕ У ОБЛАСТИМА КУЛТУРЕ, СПОРТА, ИНОВАТОРСТВА, НАУКЕ …
Савјет министара донио је седам одлука којима се утврђују критеријуми за додјелу грант средстава Министарства цивилних послова у 2022. години за подршку пројектима у областима културе, науке, спорта, иноваторства, припреме пројеката за средства из Фонда Хоризонт те за суфинансирање пројеката невладиних организација у вези са превенцијом ХИВ-а и туберкулозе у БиХ.
Ријеч је о одлукама о критеријумима за додјелу средстава из текућег гранта за 2022. годину из буџета Министарства цивилних послова, и то: „Суфинансирање пројеката културе у Босни и Херцеговини“ (укупна вриједност гранта 3.097.000,00 КМ); „Суфинансирање спортских манифестација“ (1.342.000,00 КМ); „Међународна културна сарадња“ (390.000,00 КМ); „Подршка техничкој култури и иноваторству у Босни и Херцеговини“ (117.000,00 КМ); Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из Фонда Хоризонт (444.000,00 КМ) и „Суфинансирање пројеката невладиних организација у подручју превенције ХИВ-а, туберкулозе и зависности у Босни и Херцеговини“ (50.000,00 КМ).
Такође је донесена Одлука о критеријумима за додјелу средстава из текућег гранта за реализацију пројеката билатералне сарадње у области науке на основу међународних споразума за 2022. годину (100.000,00 КМ), уз корекцију на сједници.
Средства ће бити додјељивана у складу са критеријумима прописаним овим одлукама, путем јавног конкурса објављеног на веб страници Министарства цивилних послова, с тим да ће обавијести о овим конкурсима бити објављене у три дневна листа која излазе на подручју цијеле БиХ.
Новина је да ће апликанти који не буду задовољили критеријуме конкурса бити информисани путем веб странице Министарства цивилних послова.
УСВОЈЕНА СРЕДЊОРОЧНА СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА ДУГОМ БиХ
На сједници је усвојена Средњорочна стратегија управљања дугом БиХ за период 2021 - 2024. године, чиме се испуњава једна од обавеза из Акционог плана за провођење Реформске агенде на нивоу Савјета министара БиХ.
Ова стратегија заснована је на средњорочним стратегијама управљања дугом Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикта БиХ, укључујући и спољни дуг институција БиХ.
Основни циљ ове стратегије је обезбјеђивање финансијских средстава за финансирање потреба државе, ентитета и Брчко Дистрикта уз прихватљиви ниво трошкова финансирања и ризика. Додатни циљ представља развој домаћег тржишта хартија од вриједности.
Министарство финансија и трезора ће приликом будућег спољног задуживања примјењивати смјернице дефинисане овом стратегијом.
Средњорочна стратегија управљања дугом за период 2021 - 2024. године биће објављена на службеној интернет страници Министарства финансија и трезора БиХ.
УВОЈЕНА СВЕОБУХВАТНА СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА ЈАВНИМ ФИНАНСИЈАМА ДО 2025.
Савјет министара Босне и Херцеговине усвојио је приједлог Свеобухватне стратегије управљања јавним финансијама у Босни и Херцеговини за период 2021 - 2025. године, с циљем усклађеног провођења реформи у БиХ и постизања даљњег напретка у овој области.
На овај начин Босна и Херцеговина испуњава преузете обавезе у процесу придруживања ЕУ и слиједи међународне препоруке у погледу испуњавања 14 приоритета у дијеловима који се односе на јавне набавке и јавне финансије.
Усвајање ове стратегије омогућиће кориштење буџетске подршке из Инструмента приступне помоћи (ИПА).
Реформе које се односе на управљање јавним финансијама у БиХ у овом стратешком документу ослањају се на шест ступова, 30 мјера и 278 активности, које ће бити проведене до краја 2025. године.
Приједлог стратегије припремило је заједничко радно тијело састављено од представника државног и ентитетских министарстава финансије и Дирекције за финансије Брчко Дистрикта БиХ, уз техничку подршку Међународног монетарног фонда.
Усвајању овог важног документа претходила је израда четири стратешка документа за унапређење управљања јавним финансијама у периоду 2021 - 2025. године, која су усвојили Савјет министара БиХ и владе Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко Дистрикта БиХ.
УСВОЈЕН АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПРАВА ЛЏБТ ОСОБА У БиХ
Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства за људска права и избјеглице, усвојио је Акциони план за унапређење људских права и основних слобода ЛЏБТ особа у Босни и Херцеговини за период 2021 - 2024. године, уз сугестије на сједници у погледу надлежних институција за провођење активности.
На овај начин БиХ испуњава један од кључних приоритета у претприступном процесу придруживања БиХ Европској унији, али и обавезе проистекле из међународних конвенција.
Усвајање Акционог плана потврда је опредијељености БиХ да допринесе поштовању, заштити и остваривању права и слобода ЛЏБТ особа, те сузбијању предрасуда и стереотипа присутних у друштву.
У фокусу Акционог плана је остваривање три општа циља: једнаке могућности и забрана дискриминације, једнака права у свим областима живота и друштво поштовања разноврсности.
Министарство за људска права и избјеглице - Агенција за равноправност полова доставиће Савјету министара БиХ извјештај о реализацији овог плана.
ПОДРЖАН ПРОЈЕКАТ МЕДИЦИНСКОГ КОМПЛЕКСА БАЊА ЛУКА
Савјет министара БиХ усвојио је Иницијативу Министарства финансија и трезора и именовао делегацију за вођење преговора ради закључивања Уговора о финансирању између Босне и Херцеговине и Републике Српске и Европске инвестиционе банке (Пројекат медицинског комплекса Бања Лука).
Циљ Пројекта је проширење и унапређење инфраструктуре Медицинског комплекса на Паприковцу у Бањој Луци. Састоји се од Универзитетског клиничког центра Републике Српске (УКЦРС), Факултета медицине и здравствене његе Универзитета у Бањој Луци и Центра за образовање и истраживање.
Пројекат подржава прву фазу дугорочног плана инфраструктурног развоја овог комплекса за пружања висококвалитетне здравствене његе и услуга медицинског образовања за потребе грађана.
Износ предложеног спољног дуга је 75 милиона евра с роком отплате од 25 година, укључујући шест година грејс периода и алокацијом на Републику Српску.
Планирано је да пројекат буде имплементиран до краја 2024. године.
Након завршених преговора Министарство финансија и трезора ће Савјету министара БиХ доставити приједлог за закључивање овог уговора у складу са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Босне и Херцеговине.
БиХ НАСТАВЉА УЧЕШЋЕ У ЕУ ПРОГРАМУ ФИСКАЛИС
Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог споразума између Европске уније и Босне и Херцеговине о учествовању Босне и Херцеговине у програму Уније Фискалис за период 2021 - 2027, с циљем јачања сарадње са земљама ЕУ у области опорезивања.
Босна и Херцеговина на овај начин наставља учешће у програму Фискалис, након приступања 2015. године у првом циклусу који је трајао до 2020. године, што представља важан корак у процесу даљњег усаглашавања легислативе са Европском унијом, посебно у области индиректног опорезивања.
Овај програм је усмјерен на побољшање функционисања пореских система унуташњег тржишта пружањем подршке државама учесницама, њиховим пореским управама и службеницима у борби против пореских превара и утаја, што ће резултирати бољим прикупљањем пореза.
Активности које се проводе у оквиру овог програма значајно ће утицати на побољшање функционисања унутрашњег тржишта и подстицање конкурентности БиХ унутар Уније.
Босна и Херцеговина ће у периоду од 2021 - 2027. године за учествовање у овом програму обезбиједити 230.497,00 евра, с тим да је значајан дио средстава могуће осигурати из ИПА-е.
Приједлог споразума са Основама за његово закључивање биће достављен Предсједништву БиХ у даљњу процедуру, а за бх. потписника је предложен министар финансија и трезора.
СМБиХ ПОДРЖАО ДЕКЛАРАЦИЈУ О БУДУЋНОСТИ ИНТЕРНЕТА
Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине Зоран Телеглтија потписаће Декларацију за будућност интернета, након што су министри подржали текст ове декларације у којој су утврђени визија и принципи отвореног, бесплатног, глобалног, поузданог и сигурног интернета.
Декларацијом је, између осталог, наглашено да интернет треба функционисати као јединствена, децентрализована мрежа, гдје се дигиталне технологије користе на поуздан начин, избјегавајући неправедну дискриминацију између појединаца и омогућавајући конкурентност онлајн платформи, као и фер конкуренцију међу предузећима.
БиХ У ПРОГРАМУ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ САРАДЊЕ СА ХРВАТСКОМ И ЦРНОМ ГОРОМ
Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о програму територијалне сарадње Интеррег VI-А ИПА Хрватска - Босна и Херцеговина - Црна Гора 2021 - 2027 и овластио директора Дирекције за европске интеграције да потпише писмо сагласности за овај програм.
Потписивање писма сагласности предуслов је за подношења програма Европској комисији на одобрење које се очекује у јесен 2022. године.
Ради се о Програму прекограничне сарадње за период 2021 - 2027. године, којим земље учеснице јачају сарадњу, с циљем потицања паметног, зеленог и укључивог развоја прекограничне регије провођењем заједничких пројеката и активности.
Програмско подручје обухвата Брчко Дистрикт и 109 општина/градова у Босни и Херцеговини, 12 кантона у Хрватској, као и 11 општина у Црној Гори, укупне површине 87.453,95 квадратних километара територије са 5.587.836 становника, од којих 55,67% живи у БиХ, 35,73% у Хрватској и 8,60% у Црној Гори.
Укупна вриједност овог програма је 138.453.763,57 евра, с тим да допринос Европске уније износи 117.685.699,00 евра. Остатак средстава у износу од око 15% од укупне вриједности пројекта осигураће корисници овог програма и то пројектни партнери у одобреним пројектима и надлежне институције у свим земљама корисницима, које су дужне осигурати средства за кофинансирање техничке помоћи.
На сједници је Дирекција за европске интеграције задужена да до наредне сједнице Савјету министара БиХ достави информацију о предузетим корацима у вези с формирањем структура за кориштење ИПА-е, с приједлогом конкретних мјера за рјешавање овог питања.
НАСТАВЉА СЕ ДИЈАЛОГ БиХ СА ЕУ НА НИВОУ ПОДОДБОРА
Савјет министара Босне и Херцеговине усвојио је Документ за расправу за шести састанак Пододбора за саобраћај, енергију, животну средину и регионални развој између Европске уније (ЕУ) и Босне и Херцеговине, након што је упознат с ревидираном информацијом о одржавању овог састанка у новом термину који ће накнадно бити договорен.
На сједници је к знању примљен дневни ред и дата сагласност на приједлог састава делегације БиХ која ће с представницима Европске комисије разговарати о напретку оствареном између два састанка у секторима заштите животне средине, климатских политика, регионалног развоја, енергетике и транспорта.
Усвојене су и појединачне информације Дирекције за европске интеграције о одржавању шестог састанка Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију, укључујући заштиту здравља и потрошача, између ЕУ и БиХ, као и о одржавању шестог састанка Пододбора за трговину, индустрију, царине и опорезивање између БиХ и ЕУ.
Дирекција за европске интеграције задужена је да, у сарадњи с надлежним институцијама у БиХ и надлежним тијелима Европске комисије, проведе све потребне радње за одржавање ових састанака у новом термину.
Предсједавајући делегације БиХ у ова три пододбора биће на располагању медијима у вези са овим састанцима.
МОСТОВИ КОД ГРАДИШКЕ И СВИЛАЈА БИЋЕ УВРШТЕНИ У СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ БиХ И ХРВАТСКЕ
Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог основа за закључивање Додатка Споразуму између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Хрватске о одржавању и реконструкцији друмских мостова на државној граници, који је предложило Министарство комуникација и транспорта.
Додатком споразуму се омогућава уврштавање моста код Градишке и моста код Свилаја у мостове за које је начин одржавања и планирања средстава за ту намјену одређено билатералним споразумом о одржавању и реконструкцији друмских мостова на државној граници између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске.
Практично ће се све одредбе Споразума између Савјета министара БиХ и Владе РХ о одржавању и реконструкцији друмских мостова на државној граници, који је потписан крајем септембра 2020. године, примјењивати и на новоизграђене мостове Свилај и Градишка.
Приједлог основа биће достављен Предсједништву БиХ у даљњу процедуру, а за бх. потписника је предложен министар комуникација и транспорта.
ОБНОВА ВОДНОГ ПУТА РИЈЕКЕ САВЕ
На сједници је утврђен Приједлог споразума између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Србије о начину финансирања и израде пројектно-техничке документације „Хидротехнички и багерски радови на уређењу критичног сектора за пловидбу - ушће Дрине и Саве“, чиме се стварају услови за реализацију овог пројекта.
На овај начин БиХ и Србија унапређују сарадњу у обнови и модернизацији међународног водног пута ријеке Саве.
Споразумом се, између осталог, уређује начин финансирања и израда пројектно-техничке документације, вођење управних поступака, те издавање сагласности и грађевинске дозволе.
Према овом споразуму, Србија се обавезује пројектно-техничку документацију без накнаде уступити БиХ, на основу које ће БиХ издати грађевинску дозволу, као и друге потребне дозволе за извођење хидротехничких и багерских радова на дијеловима водног пута који припадају Босни и Херцеговини.
Приједлог споразума биће доставаљен Предсједништву БиХ у даљњу процедуру, а за бх. потписника је предложен министар комуникација и транспорта.
БиХ И РУМУНИЈА ЈАЧАЈУ ОДБРАМБЕНУ САРАДЊУ
Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог основа за покретање поступка за вођење преговора ради закључивања Споразума између Министарства одбране Босне и Херцеговине и Министарства националне одбране Румуније о одбрамбеној сарадњи.
На овај начин жели се успоставити правни оквир за сарадњу надлежних министарстава двије државе у подручју одбране, и на тај начин допринијети регионалном миру и безбједности.
На бази закљученог споразума надлежна министарства одбране двије државе сачиниће годишњи план сарадње.
Приједлог основа биће достављен Предсједништву БиХ у даљњу процедуру, а за бх. потписника је предложен министар одбране.
УСВОЈЕН МИГРАЦИОНИ ПРОФИЛ ЗА 2021.
Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, усвојио је Миграциони профил Босне и Херцеговине за 2021. годину, а његовим ажурирањем на годишњем нивоу БиХ испуњава једну од обавеза у вези с либерализацијом визног режима те осигурава увид у кључне трендове у области миграција.
У Миграционом профилу се наводи да су бх. дипломатско-конзуларна представништва у прошлој години издала 18.427 виза, што је значајно повећање у односу на 2020. годину, када је због пандемије Ковида-19 издато само 1.857 виза. На граници БиХ издато је седам виза у прошлој години, што је значајно повећање у односу на 2020. годину, када су издате тек три визе.
Гранична полиција у 2021. години одбила је 5.038 улазака у БиХ, што је повећање за 11,34% у односу на 2020. годину, када је одбијено 4.525 улазака.
Број откривених незаконитих прелазака државне границе БиХ у прошлој години износио је 8.834 и мањи је за око 25% у односу на годину раније, када је откривено њих 11.857.
Странцима у БиХ одобрено је 417 сталних боравака у прошлој години, што је повећање од 33,65% у односу на 2020. годину, када је одобрено 312 сталних боравака.
У прошлој години значајно је повећан број отказа безвизних или привремених боравака, којих је било 444, што је више за 158,14% у односу на 2020. годину, када је забиљежено њих 172. Истовремено је за 342,86% повећан број отказа сталних боравака у БиХ, којих је у 2021. години било 62, у односу на њих 14 током 2020. године.
У прошлој години у односу на претходну годину повећан је и број рјешења о протјеривању, и то за 10%, а издато је њих 1.330 у односу на 2020. годину, када је издато 1.209.
У складу са споразумима о реадмисији, прихваћено је 417 бх. држављана у прошлој години.
У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ СМАЊЕНИ РАСХОДИ И БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У ИНСТИТУЦИЈАМА БиХ
Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства финансија и трезора, усвојио је Извјештај о извршењу Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2021. годину.
Укупно остварени приходи, примици и финансирање на располагању институцијама БиХ у прошлој години износили су 1.056.921.442 КМ и за 6% су виши у односу на планиране. Истовремено су укупно остварени расходи и издаци износили 929.555.358 КМ и мањи су за око 59,5 милиона КМ у односу на претходну годину, због привременог финансирања институција БиХ током цијеле 2021. године.
Смањење расхода се у првом реду односи на мање извршење текућих грантова и трансфера, као и мање извршење капиталних издатака институција БиХ у односу на претходну годину.
Бруто плате и накнаде трошкова запослених остале на истом нивоу као у 2012. години, чиме је настављена примјена одлука Савјета министара БиХ о њиховом смањивању. Истовремено је прошлој години забиљежено смањење броја запослених у институцијама БиХ.
У прошлој године, све доспјеле обавезе по основу спољног државног дуга су измирене благовремено у укупном износу 772.787.436,86 КМ.
Министарство финансија и трезора доставиће овај извјештај Предсједништву БиХ и Парламентарној скупштини БиХ, а биће објављен на веб страницама Савјета министара БиХ и Министарства финансија и трезора.
На сједници је усвојен и Извјештај о извршењу Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за период I - III 2022. године, када је на снази било привремено финансирање.
Према Извјештају, укупни приходи, финансирање и примици на располагању институцијама БиХ у првом кварталу 2022. године износили су 236.891.731 КМ, а расходи и издаци 214.862.641 КМ и мањи су за око 8,5 милиона КМ у односу на на исти период претходне године.
Укупно извршени расходи и издаци за сервисирање спољног дуга БиХ у овом периоду износили су 165.374.433 КМ и мањи су за око 8,8 милиона КМ у односу на претходну годину.
Министарство финансија и трезора објавиће овај извјештај на својој веб страници.
У ПРВОМ КВАРТАЛУ ОВЕ ГОДИНЕ ПОРАСТАО ИЗВОЗ У ЗЕМЉЕ ЦЕФТА-е
131. и 132. Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, усвојио је Анализу спољнотрговинске размјене Босне и Херцеговине за период I - III 2022. године, у којој се наводи да је извоз из БиХ у земље ЦЕФТА-е порастао за 69,4%.
У робној размјени са ЦЕФТА-ом, БиХ је забиљежила је суфицит у вриједности 21,77 милиона КМ, док је у истом периоду прошле године забиљежен дефицит од 55,83 милиона КМ.
Растао је и извоз из БиХ у земље Европске уније за 39,7% у овом периоду у односу на исти период прошле године, док је увоз већи за 31,7%, што је позитивно утицало на пад трговинског дефицита за 13,2%.
Европска унија је и даље главни спољнотрговински партнер наше земље која у укупном обиму робне размјене учествује са 66,3%; слиједе земље потписнице споразума ,,ЦЕФТА 2006“ са 15%, а остале земље учествују са 21,7%.
Укупна робна размјена БиХ у првом кварталу ове године износила је 10,59 милијарди КМ, што је за око три милијарде КМ више у односу на исти период прошле године, када је износила 7,47 милијарди КМ. Вриједност извезене робе била је 4,29 милијарди КМ, а вриједност увезене робе износила је 6,30 милијарди КМ, док је спољнотрговински дефицит у порасту и износио је 2,01 милијарди КМ.
Главне карактеристике у првом кварталу ове године у односу на исти период претходне године биле су повећање спољнотрговинске размјене за 41,8%, раст извоза за 39,9%, раст увоза за 43,1%, те пад стопе покривености увоза извозом за 1,55%.
Претходно је усвојена Анализа спољнотрговинске размјене БиХ за 2021. годину, у којој се наводи да је забиљежен раст извоза роба за 35,66%, док је увоз порастао за 27,9%, те је остварен раст стопе покривености увоза извозом од 3,78%.
Укупна робна размјена у овом периоду износила је 35,87 милијарди КМ. Вриједност извезене робе износила је 14,27 милијарди КМ, а увезене робе 21,60 милијарди КМ, што је утицало на раст трговинског дефицита за 15,05% у односу на претходну годину.
ИЗМЈЕНЕ ПРАВИЛНИКА У ВЕЗИ СА СПРЕЧАВАЊЕМ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊЕМ ТЕРОРИЗМА
Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, донио је Одлуку о оснивању Радне групе за израду Приједлога правилника о измјенама и допунама Правилника о провођењу Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности.
За чланове Радне групе именовани су представници Министарства безбједности, Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА), ентитетских агенција за банкарство, Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Федералног министарства унутрашњих послова и Полиције Брчко Дистрикта БиХ.
Радна група ће у року од три мјесеца сачинити Приједлог правилника о измјенама и допунама Правилника о провођењу Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности.
Измјене и допуне овог правилника иницирала је СИПА, с циљем прецизнијег дефинисања одредби у вези са сумњивим трансакцијама, те усклађивања листе земаља које имају задовољавајуће прописе за спречавање прања новца и финансирања терористичких активности.
ПРОВЕСТИ ПРЕПОРУКЕ ИЗ ГРЕКО ИЗВЈЕШТАЈА
Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о усвајању Привременог извјештаја о усклађености Босне и Херцеговине са препорукама Грека у четвртом кругу евалуације.
Усвојена и Информација о усвајању Другог додатка Другом извјештају о усклађености Босне и Херцеговине са препорукама Грека у трећем кругу евалуације.
Министарство безбједности ће у име Савјета министара БиХ прослиједити ургенцију свим надлежним институцијама у Босни и Херцеговини о потреби приоритетне реализације Греко препорука из трећег и четвртог круга евалуације.
На сједници је одобрено објављивање ових извјештаја на интернет страницима Министарства безбједности БиХ и Грека.
ПРИЈЕМ У ДРЖАВЉАНСТВО
Савјет министара БиХ донио је појединачне одлуке о стицању држављанства Босне и Херцеговине, којима се у држављанство БиХ примају спортисти Хидајет Ханкић и Бего Кујраковић на препоруку Фудбалског савеза БиХ, те привредник Мирослав Старчевић.
УТВРЂЕН НАЈМАЊИ ИЗНОС СРЕДСТАВА ЗА СТРАНЦЕ
Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Министарства безбједности, донио је Одлуку о најмањем износу средстава потребном за издржавање странца за вријеме намјераваног боравка у Босни и Херцеговини за 2022. годину.
Најмањи износ средстава којима странац мора располагати приликом уласка у БиХ за 2022. годину није мијењан у односу на претходне године и износи 150,00 КМ или противвриједност у страној конвертибилној валути, за сваки дан намјераваног боравка у БиХ.
УСВОЈЕНЕ ЧЕТИРИ СМЈЕРНИЦЕ
Савјет министара БиХ донио је Одлуку о усвајању смјерница из Политике управљања информационом безбједношћу у институцијама Босне и Херцеговине за период 2017 - 2022. године, коју је припремило Министарство комуникација и транспорта у сарадњи са Министарством безбједности.
Овом одлуком усвајају се смјернице, и то о корисничким рачунима и правима приступа, о сигурносним копијама, о запослењу и прекиду запослења те за израду методологије и процјене ризика.
Ради се о техничком документу који је сачињен у складу са захтјевима раније усвојене политике, а с циљем успостављања бољих и сигурнијих процедура у рачунарским информационим системима у институцијама БиХ, усклађеним са међународним ИСО стандардима.
ПРЕЦИЗИРАЊЕ СТАТУСА СТРАНАЦА ТОКОМ СТАЊА ПРИРОДНЕ НЕСРЕЋЕ
Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, донио је Одлуку о измјенама и допуни Одлуке о статусу странаца за вријеме важења Одлуке о проглашењу настанка стања природне или друге несреће на територији Босне и Херцеговине.
На овај начин се прецизирају околности у којима се ова одлука може примијенити.
РАСПОРЕЂЕНА ПОМОЋ ВЛАДЕ СЛОВЕНИЈЕ
Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Министарства безбједности, донио је Одлуку о расподјели међународне помоћи за заштиту и спасавање у опреми и другим средствима.
Ријеч је о међународној помоћи за заштиту и спасавање за потребе сузбијања ширења вируса корона, која је добијена од Владе Републике Словеније, а састоји се од заштитних маски, комбинезона велике и средње заштите, те заштитних наочала.
Помоћ ће бити распоређена надлежним установама у Републици Српској (37,5%), у Федерацији БиХ (61,5%), и у Брчко Дистрикту БиХ (1%).
ОД 1. СЕПТЕМБРА ТОПЛИ ОБРОК СЛУЖБЕНИЦИМА И ЗАПОСЛЕНИЦИМА 11,00 КМ
Савјет министара БиХ донио је Одлуку о измјени Одлуке о висини новчане накнаде запосленим у институцијама Босне и Херцеговине за исхрану током рада.
Овом одлуком се запосленим у институцијама БиХ 'топли оброк' од 1. септембра 2022. године повећава са садашњих 8,00 КМ на 11,00 КМ.
Изузетак су изабрани и именовани званичници (чланови Предсједништва БиХ, посланици и делегати Парламентарне скупштине БиХ, предсједавајући Савјета министара БиХ, министри и замјеници, руководиоци институција и њихови замјеници), којима накнада за исхрану неће бити повећана и износиће 6,00 КМ.
На сједница је донесена Одлука о измјенама Одлуке о висини, начину и поступку остваривања права на накнаду за превоз на посао и с посла у институцијама Босне и Херцеговине.
На овај начин се дневна и седмична накнада за превоз утврђена на основу удаљености мјеста рада од мјеста пребивалишта запосленог зависно од броја километара, повећава за око 20%, почев од 1. септембра ове године.
ПОСЕБАН ДОДАТАК НА ПЛАТУ ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ СЛУЖБЕНИКЕ
Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, донио је Одлуку о утврђивању висине посебног додатка на плату полицијским службеницима у полицијским органима Босне и Херцеговине и државним службеницима у Државној агенцији за истраге и заштиту који обављају послове који су у непосредној вези са оперативно-истражним пословима.
Одлуком се утврђује висина посебног додатка на плату полицијским службеницима у полицијским органима БиХ (Државној агенције за истраге и зашиту, Граничној полицији БиХ и Дирекцији за координацију полицијских тијела) и државним службеницима у Државној агенцији за истраге и заштиту који обављају послове који су у непосредној вези с оперативно-истражним пословима.
Узимајући у обзир ризик, ниво одговорности и услове рада на одређеним радним мјестима, висина додатка може ићи до 40% основне плате, односно до 50% за оне који су распоређени у Јединицу за специјалну подршку у Државној агенцији за истраге и заштиту.
Именованим полицијским службеницима, укључујући директоре, замјенике директора и помоћнике директора полицијских агенција, не припада право на посебан додатак у смислу одредаба ове одлуке.
ИМЕНОВАН КООРДИНАЦИОНИ ТИМ ЗА САРАДЊУ СА НР КИНОМ
Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, донио је Одлуку о именовању Координационог тима за сарадњу са Народном Републиком Кином у промовисању пријатељске сарадње са земљама централне и источне Европе, уз корекције на сједници.
У нови сазив Координационог тима именовани су представници министарстава спољних послова, спољне трговине и економских односа, комуникација и транспорта те финансија и трезора.
Координациони тим је задужен за комуникацију и координацију по свим питањима „17+1 сарадње", припрему састанака и пословних форума, као и за провођење резултата тих састанака. О предузетим активностима дужни су информисати Савјет министара Босне и Херцеговине.
СТАЊЕ У ОБЛАСТИ МИГРАЦИЈА
Савјет министара БиХ усвојио је мјесечне информације Министарства безбједности о стању у области миграција у Босни и Херцеговини, почев од јануара до априла 2022. годину, а које ће бити достављене Предсједништву БиХ у даљњу процедуру разматрања.
Служби за послове са странцима у периоду од почетка јануара до краја априла ове године пријављено је укупно 3.865 незаконитих миграната, што је за око 4,6% мање у односу на исти период претходне године. Држављани Авганистана и Пакистана и даље чине највећи број пријављених незаконитих миграната.
Гранична полиција БиХ у незаконитом преласку или покушају незаконитог преласка државне границе у четири мјесеца ове године евидентирала је 1.433 лица, што је за 32% мање у односу на исти период претходне године.
Претходно је усвојена Информација Министарства безбједности о стању у области миграција у Босни и Херцеговини за 2021. годину, која ће бити достављена Предсједништву БиХ и Парламентарној скупштини БиХ.
Према Информацији, у прошлој години је ослабио миграциони притисак на бх. границу у односу на 2020. годину.
Служби за послове са странцима у прошлој години пријављено је укупно 15.812 незаконитих миграната, међу којима је њих 76% из Авганистана, Пакистана и Бангладеша.
Злоупотреба азила је и даље наглашена, о чему говори податак да је 14.688 лица исказало намјеру за подношење захтјева за азил, али је само њих 167, односно око 1% од укупног броја оних који су исказали намјеру, поднијело захтјев за азил у БиХ.
У просјеку је на мјесечном нивоу у свим центрима за смјештај миграната боравило 3.836 лица, у односу на просјек од њих 5.903 из 2020. године.
У прошлој години је отворен привремени прихватни центар „Липа“ на подручју Бихаћа, а затворени су привремени прихватни центри „Седра“ у Цазину и „Бира“ у Бихаћу.
Босна и Херцеговина је у прошлој години интензивирала активности на закључивању споразума о реадмисији, те су нацрти споразума достављени: Египту, Мароку, Украјини, Авганистану, Либану, Бангладешу, Ирану и Тунису, док су иницијативе за закључивање ових споразума упућене Палестини, Јемену, Либији, Еритреји и Сомалији.
УЧЕШЋЕ БиХ У ПРОГРАМИМА ЕУ ХОРИЗОНТ И ЕРАЗМУС+
Савјет министара БиХ усвојио је појединачне информација о учествовању Босне и Херцеговине у програмима Хоризонт 2020 (Х2020) и степену успјешности те у Еразмус+ програму у дијелу који се односи на образовање и младе за 2021. годину, уз сугестију на сједници.
Када је ријеч о учествовању у Хоризонт програму у периоду од 2014. до 2020. године, институције из БиХ укупно су повукле 8,58 милиона евра. Поднесено је 699 апликација, од којих је 558 било кредибилно за оцјењивање, а одобрено је 67 пројеката у којима учествује 113 институција из БиХ. Степен успјешности је 12,19% у односу на укупан Н2020 просјек од 11,88% (односи се на број одобрених од укупно поднесених пријава пројеката).
У вези с Еразмус+ програмом, Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине ће у сарадњи са надлежним образовним властима, агенцијама за образовање у БиХ и осталим кључним актерима осигурати неопходне услове за наставак учешћа Босне и Херцеговине у овом програму за период 2021 - 2027. године. Босна и Херцеговина неће требати потписати нови споразум ни платити улазну карту за наставак учешћа у овом програму, те ће наставити да користи фондове намијењене за Западни Балкан за учешће у активностима унутар међународне димензије Еразмус+ програма.
НАСТАВАК ПРОЈЕКТА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ ЈАВНИХ РТВ СЕРВИСА
Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о статусу Пројекта дигитализације Јавних радиотелевизијских сервиса у Босни и Херцеговини.
Министарство комуникација и транспорта је задужено да настави редовно извјештавати Савјет министара Бих о реализацији овог пројекта.
Након што су Јавни радиотелевизијски сервиси у Босни и Херцеговини доставили спецификацију опреме за другу и трећу фазу дигитализације, Министарство комуникација и транспорта је расписало међународни позив за њену набавку, чиме је настављен Пројекат дигитализације Јавних радиотелевизијских сервиса у БиХ.
Према Информацији, на Програму посебне намјене – Пројекат дигитализације укупно расположива неутрошена намјенска средства за реализацију овог пројекта износе 29.876.699,99 КМ, од чега су буџетска средства 9 милиона КМ, средства РАК-а 12.126.699,99 КМ и УМТС средства 8.750.000,00 КМ.
ПРОВОЂЕЊЕ СПОРАЗУМА О ПИТАЊИМА СУКЦЕСИЈЕ
Савјет министара Босне и Херцеговине усвојио је Информацију Министарства финансија и трезора о имплементацији Споразума о питањима сукцесије, у којој се даје преглед активности о провођењу овог споразума и његових седам анекса.
Министарство финансија и трезора БиХ ће осигурати потребну координацију и подршку овлаштеним преговарачима у преговорима на имплементацији Споразума о питањима сукцесије бивше СФРЈ.
Савјет министара БиХ је задужио члана Заједничке комисије Анекса А, који се односи на покретну и непокретна имовину, да упути захтјев представницима осталих држава насљедница бивше СФРЈ за сазивање састанка ове заједничке комисије, како би започео њен рад.
У усвојеним закључцима је констатовано да се имплементација Анекса Б у вези с дипломатском и конзуларном имовином одвија задовољавајућом динамиком, те је истакнута потреба да овлаштени представник Босне и Херцеговине у овој комисији настави започете активности с циљем коначне расподјеле ДКП имовине бивше СФРЈ.
Истовремено је овлаштени представник БиХ у Заједничкој комисији за Анекс Ц задужен да ажурира активности на расподјели финансијских потраживања и дуговања бивше СФРЈ.
С циљем ажурирања сукцесије архивских фондова бивше СФРЈ у оквиру Анекса Д задужен је директор Архива БиХ да интензивира активности на дигитализацији и преузимању архивских фондова бивше СФРЈ.
Ради ефикасне примјене Анекса Г који се односи на приватно власништво и стечена права у Републици Хрватској и Републици Србији, задужено је Министарство правде БиХ да ажурира активности на закључивању билатералних уговора о имовинскоправним односима с тим државама.
У Информацији се, између осталог, наводи да је питање пензија у оквиру Анекса Е ријешено у складу са Споразумом о питању сукцесије и углавном путем закључених билатералних споразума о социјалном осигурању. Додаје се да ће Анекс Ф, који се односи на остала права и интересе, бити рјешаван у складу са начелима успостављеним Анексом Ц.
СКЛАДИШТЕЊЕ ИЗБОРНОГ МАТЕРИЈАЛА
Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о рјешавању складишног простора за потребе Централне изборне комисије Босне и Херцеговине и задужио Службу за заједничке послове институција БиХ да осигура адекватан складишни простор за ове потребе.
Централна изборна комисија БиХ затражила је од Службе за заједничке послова институција БиХ да се обезбиједи простор у државном власништву за потребе складиштења изборног материјала, како би се провели ранији закључци Савјета министара БиХ и оствариле буџетске уштеде.
Из буџета институција БиХ за ове намјене је од 2003. године до 10. маја ове године издвојено 1.980.000,00 КМ.
КОРИШТЕЊЕ И РАСПОДЈЕЛА ТЕКУЋЕ РЕЗЕРВЕ ЗА ПРОШЛУ ГОДИНУ
Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о расподјели и кориштењу средстава текуће резерве за период I - XII 2021. године, коју ће Министарство финансија и трезора доставити Паралментрној скупштини БиХ.
Према Информацији, од планираних 2.450.000,00 КМ средстава текуће резерве у 2021. години одобрено је укупно 1.217.735,20 КМ, од чега је реализовано 1.217.703,72 КМ.
Готовина половина ових средстава додијељена је за пружање помоћи Републици Хрватској (500 хиљада КМ) и Општини Костајница у БиХ (100 хиљада КМ) за санирање посљедица земљотреса који се догодио у децембру 2020. године на подручју Сисачко-мославачке жупаније.
САРАДЊА СМБиХ СА НЕВЛАДИНИМ СЕКТОРОМ
На сједници је усвојен Извјештај Министарства правде о провођењу Споразума о сарадњи између Савјета министара Босне и Херцеговине и невладиних организација у Босни и Херцеговини за 2021. годину.
У извјештају се, између осталог, наводи да је Савјетодавно тијело Савјета министара Босне и Херцеговине за сарадњу с невладиним организацијам у 2021. години покренуло активности на изради стратегије за стварања подстицајног окружења за развој цивилног друштва.
ПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА О КОНТРОЛИ КРЕТАЊА ОРУЖЈА И ВОЈНЕ ОПРЕМЕ ЗА 2021.
Савјет министара БиХ усвојио је Извјештај Министарства безбједности о провођењу Закона о контроли кретања оружја и војне опреме за 2021. годину, у којем се наводи да је издато 757 рјешења којим се одобрава кретање оружја и војне опреме.
То је повећање од 22,69% у односу на 2020. годину, када је издато укупно 617 рјешења којима се одобрава кретање оружја и војне опреме.
Од укупног броја издатих рјешења у прошлој години за извоз је било 501, а за увоз 256 рјешења.
РЕАЛИЗАЦИЈА ЗАКЉУЧАКА СМБиХ
На приједлог Генералног секретаријата размотрен је Преглед реализације закључака Савјета министара БиХ за први квартал 2022. године те су усвојени одговарајући закључци с циљем унапређења провођења закључака.
У периоду од 1. 1. до 31. 3. 2022. године одржано је пет сједнице Савјета министара БиХ, и то три редовне и двије ванредне, а укупно су донесена 64 закључка.
Од укупног броја закључака реализовано је њих 55 или 86%, док 9 закључака није реализовано. Прегледом реализације обухваћено је 12 институција Савјета министара БиХ.
САГЛАСНОСТ ЗА ИМЕНОВАЊЕ ОДБРАМБЕНОГ АТАШЕА САД У БиХ
На приједлог Министарства спољних послова, дата је сагласност за именовање Ерика Р. Адамса на позицију одбрамбеног аташеа Сједињених Америчких Држава у Босни и Херцеговини. (крај)