Одржана 4. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

ЈЕДНОГЛАСНО ПОДРЖАН ПРОЈЕКТ МЕДИЦИНСКОГ КОМПЛЕКСА БАЊА ЛУКА 

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог уговора о финансирању између Босне и Херцеговине и Републике Српске и Европске инвестиционе банке (ЕИБ) (Пројекат медицинског комплекса Бања Лука), (ФИ Н° 91.071), вриједан 75 милиона евра.

Циљ Пројекта је проширење и унапређење инфраструктуре Медицинског комплекса на Паприковцу у Бањој Луци, који се састоји од Универзитетског клиничког центра Републике Српске, Факултета медицине и здравствене његе Универзитета у Бањој Луци и Центра за образовање и истраживање. Дио пројекта је медицински кампус који обухвата Медицински факултет и центар за образовање и усавршавање, а укључује изградњу и опремање нове зграде капацитета 1.400 студената.

Пројекат подржава прву фазу дугорочног плана инфраструктурног развоја овог комплекса за пружања висококвалитетне здравствене његе и услуга медицинског образовања за потребе грађана.

Рок отплате кредита је 25 година, укључујући шест година грејс периода, с алокацијом на Републику Српску.

Укупна вриједност овог пројекта процијењена је на 105,783 милиона евра, од чега је кредит ЕИБ-а 75 милиона евра, а домаћа контрибуција и други извори финансирања износе 30,783 милиона евра.       

Планирано је да Пројекат буде имплементиран до краја јануара 2029. године.

Приједлог уговора с основама за његово закључивање биће достављен Предсједништву БиХ, а за бх. потписника је предложен министар финансија и трезора. 

 

ПОДРШКА ПРОЈЕКТУ УНАПРЕЂЕЊА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У БиХ

 

Савјет министара БиХ прихватио је једногласно Иницијативу Министарства финансија и трезора и одредио делегацију за вођење преговора ради закључивања Споразума о зајму између Босне и Херцеговине и Међународне банке за обнову и развој за Пројекат унапређивања квалитета ваздуха у Босни и Херцеговини, вриједан 50 милиона америчких долара.

Циљ Пројекта је смањење емисија загађивача ваздуха и стакленичких гасова у секторима гријања стамбених објеката и саобраћаја побољшањем управљања квалитетом ваздуха и инвестицијама у четири кантона у Федерацији БиХ, и то Сарајевском, Тузланском, Зеничко-добојском и Херцеговачко-неретванском, на основу изражене жеље да учествују у овом пројекту.

Овај важни пројекат, међу осталим, односи се на јачање праћења и управљања квалитетом ваздуха и подршку унапређивању гријања и енергетској ефикасности у индивидуалним кућама на одржив начин у сва четири кантона.

Истовремено, једна од компоненти овог пројекта, која се односи на зелену урбану мобилност за подршку транзицији саобраћајног сектора према ниским емисијама, биће проведена у Кантону Сарајево као највећем урбаном подручју у БиХ.

Уз консултације са властима Федерације БиХ и Републике Српске, овај пројекат ће се прво фокусирати на Федерацију БиХ.

Министарство финансија и трезора ће након завршених преговора Савјету министара БиХ доставити нацрт споразума о зајму с основама за његово закључивање.

 

ИНТЕНЗИВИРА СЕ САРАДЊА И КООРДИНАЦИЈА ДРЖАВА ЈАДРАНСКО-ЈОНСКОГ РЕГИОНА

 

Савјет министара БиХ утврдио је једногласно Приједлог меморандума о сарадњи на успостављању Сталне транснационалне мреже за безбједност пловидбе, с информацијом Министарства комуникација и транспорта о његовој припреми.

Меморандум су претходно усагласили и предложили сви учесници у пројекту ЕУРЕКА у оквиру сарадње држава Јадранско-јонског региона (Босна и Херцеговина, Република Хрватска, Италија, Грчка, Албанија, Црна Гора, Словенија), с главним циљем повећања поморске безбједности у региону.

Општи циљ пројекта је повећање нивоа поморске безбједности у Јадранско-јонском региону увођењем системске сарадње и координације поморских управа земаља региона.

Водећи партнер је Министарство мора, саобраћаја и инфраструктуре Републике Хрватске, а остали партнери су поморске управе надлежне за безбједност пловидбе на јадранско­јонској територији, уз укључивање два поморска факултета (Ријека - Хрватска и Котор - Црна Гора) те придруженог партнера Министарства комуникација и транспорта БиХ.

Приједлог за закључивање овог меморандум биће достављен Предсједништву БиХ у даљњу процедуру, а за бх. потписника предложен је министар комуникација и транспорта.  

 

ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ: ШЕСТИ САСТАНАК ПОДОДБОРА ЗА ТРГОВИНУ, ИНДУСТРИЈУ, ЦАРИНУ…

 

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Дирекције за европске интеграције о одржавању шестог састанка Пододбора за трговину, индустрију, царину и опорезивање између Европске уније и Босне и Херцеговине, који ће бити одржан 30. марта 2023. године, путем онлајн платформе.

Саставни дио Информације је Документ за расправу и листа делегације БиХ које ће учествовати на овом састанку, на којем ће се разговарати о провођењу трговинских аспеката Споразума о стабилизацији и придрживању (ССП), укључујући слободно кретање робе, индустријску политику, мала и средња предузећа, опрезивање и царине.

Дирекција за европске интеграције ће у сарадњи с надлежним институцијама у БиХ и надлежним службама Европске комисије провести све неопходне радње за одржавање овог састанка.

Предсједавајућа бх. делегације Бранкица Пандуревић из Министарства спољне трговине и економских односа биће на располагању медијима за упите у вези са шестим састанком Пододбора за трговину, индустрију, царину и опорезивање између ЕУ и БиХ.

 

ИМЕНОВАНИ ЧЛАНОВИ УО МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА СРЕБРЕНИЦА - ПОТОЧАРИ

   

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства за људска права и избјеглице, једногласно је донио Одлуку о именовању чланова/чланица Управног одбора (УО) Меморијалног центра Сребреница - Поточари, Спомен-обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године, с корекцијом на сједници.

У УО су именовани Салиха Ђудерија и Самир Карић, у име Савјета министара БиХ; Аида Баручија, у име Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ; Мујо Хаџиомеровић, у име Института за нестала лица БиХ; Хамдија Фејзић, у име УО Меморијалног центра у претходном мандату те Мирсад Бајровић, у име Владе Федерације БиХ. Представник Владе Републике Српске биће именован накнадно.  

Именовање је извршено након што је члановима Управног одбора раније истекао мандат, а у прошлом сазиву Савјета министара БиХ није постигнут консензус за усвајање ове одлуке.

 

КВАЛИТЕТ И РАЗВОЈ ОБРАЗОВАЊА ПРИОРИТЕТ У ОБРАЗОВНИМ ПОЛИТИКАМА

 

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о статистичким показатељима у образовању у Босни и Херцеговини за 2022. годину, с циљем унапређења  статистичког извјештавања у ситуацији када брига о квалитету и развоју образовања  у БиХ постају приоритет у образовним политикама на свим нивоиа.

Према Информацији, у Босни и Херцеговини је укупно било 427 предшколских установа са 33.200 дјеце, што је више за 19,9 %, дјеце и повећање за 12,3 % запослених у 2021./2022. години у односу на претходни период. Од укупног броја предшколске дјеце њих 63 % уписано је у јавне установе, а 37 % у приватне установе. Обухват дјеце предшколским образовањем у БиХ у овом периоду је 19,4 %, што је знатно ниже од европског просјека. Стога су осигурање приступа и повећање обухвата предшколским одгојем и образовањем најзначајнији приоритети када је у питању овај ниво образовања.

У основном образовању на почетку школске 2021/2022 у БиХ дјеловале су 1.702 редовне основне школе (матичне и самосталне са подручним школама) и 46 школа за дјецу с потешкоћама у развоју. Истовремено су уписана 264.802 ученика, што је у односу на претходну школску годину мање за 3.257 ученика. У наставни процес био је укључен 24.601 наставник, међу којима жене чине 73,8 %.

У 313 средњих школа уписано је 108.257 ученика у школској 2021/2022. години у БиХ, што је у односу на претходну школску годину мање за 2.147 ученика или 1,9 %. Највећи број ученика похађао је техничке школе 56,8 %, слиједе гимназије 21 %, док је у стручним школама било 18,8 % ученика. У наставни процес у овом периоду било је укључено 12.840 наставника.

На први циклус студија високог образовања, укључујући кратки циклус и интегрисане студије, у академској 2021/2022. години у зимски семестар уписано је 76.028 студената, од тога је 65.561 студент уписан на све године студија, а 10.467 су апсолвенти. У 2021. години студије су завршила 12.324 студента, што је за 7,3 % мање у односу на школску 2020. годину. Статистички показатељи говоре да је у петогодишњем периоду смањен број студената за 18.799. У академској 2021/2022. години на високошколским установама била су запослена 9.782 наставника и сарадника.

Министарство цивилних послова наставиће пратити статистичке показатеље у сарадњи са свим релевантним институцијам у овој области. 

 

БиХ У ЕРАЗМУС+ ПРОГРАМУ

 

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Министарства цивилних послова о учествовању Босне и Херцеговине у Еразмус+ програму, у дијелу који се односи на образовање и младе за 2022. годину.

Еразмус+ је програм Европске уније за образовање, обуку, младе и спорт те обухвата период од 2021. до 2027. године,  с циљем изградње европског простора образовања и провођења стратешке сарадње у овим областима, нарочито  промоције мобилности у сврху учења, сарадње и иновативности те развоја организација и политика у подручју спорта.

Имплементација Програма у Босни и Херцеговини огледа се понајвише у учествовању у образовним и информативним мрежама Европске уније, електронским платформама те у пројектима међународне сарадње у оквирима Еразмус+ програма.

Према подацима Еразмус+ канцеларије за Босну и Херцеговину, институције из БиХ учествују у 12 пројеката у оквиру изградње капацитета у високом образовању укупне вриједности 7.622.557,00 евра, с тим да ће износи финансијске подршке бх. судионицима бити познати након потписивања појединачних уговора.     

Истовремено, институције из БиХ у задњем позиву Еразмус+ програма у својству партнера остварили су право учешћа у 11 пројеката у оквиру изградње капацитета у области стручног образовања и обуке, укупно вриједних 3.757.771,00 евра, а за институције из БиХ осигурано је 687.754,00 евра.

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине дужно је у сарадњи с надлежним образовним властима, агенцијама за образовање и осталим кључним актерима обезбиједити неопходне услове за континуирано учествовање Босне и Херцеговине и потпуну имплементацију Еразмус+ програма.

 

ПРОЈЕКЦИЈЕ: ЕКОНОМСКИ РАСТ И У ОВОЈ ГОДИНИ УЗ  СМАЊЕЊЕ ИНФЛАЦИЈЕ      

 

У Информацији Дирекције за економско планирање о перспективама за Босну и Херцеговину од 2023. до 2025. године, која је усвојена на данашњој сједници, предвиђа се економски раст у овом периоду од око 2,5 % на годишњем нивоу.

Претпоставља се да би кључни ослонац економског раста током овог периода требала представљати домаћа потражња кроз повећање приватне потрошње и инвестиција.

Предвиђа се да би се у 2023. години у БиХ могао очекивати спорији раст инфлације у односу на претходну годину (6,7 %).

Перспективе за период 2023 - 2025. године дају прелиминарни преглед предвиђања најзначајнијих економских кретања у БиХ, а припремљене су на основу анализа кретања економских трендова Босне и Херцеговине, узимајући у обзир међународне факторе који утичу на економски развој наше земље.

На сједници је усвојена и Информација Дирекције за економско планирање о кретању макроекономских показатеља за јануар - октобар 2022. године, у којој се наводи да је настављен тренд раста економске активности у БиХ из претходне године.   

Према Информацији, упркос изазовима као што су украјинска криза и појачани инфлаторни притисци у земљама ЕУ 27 у периоду јануар – септембар 2022. године забиљежен је релативно снажан економски раст од око 4 % у односу на исти период претходне године, захваљујући првенствено расту финалне потрошње. Уз раст финалне потрошње од 3,1 % у првом полугодишту прошле године и раст запослености за око 2 %, забиљежен је двоцифрен раст новчаних прилива из иностранства, уз кредитни раст сектора становништва за око 5 %, што је у коначници омогућило раст приватне потрошње у БиХ.

Економска кретања у првом полугодишту 2022. године како у БиХ тако и у свијету обиљежили су појачани инфлаторни притисци. Тако је раст свјетских цијена у првом полугодишту прошле године, према подацима ИМФ-а, износио скоро 50 %, при чему су најзначајнија повећања остварена у оквиру категорија енергенти 97 % (сирова нафта 66,5 %, природни гас 213 %) и хране 20,5 %. Ова глобална цјеновна кретања резултирала су наглим повећањем цијена роба и услуга у БиХ у периоду јануар – октобар прошле године, када је регистрован раст индекса потрошачких цијена (ЦПИ) од 13,7 % у односу на исти период претходне године.

 

УСВОЈЕН НОВИ ПРАВИЛНИК О БИЉНОМ, ВОЋНОМ И ИНСТАНТ ЧАЈУ

 

Савјет министара БиХ, на приједлог Агенције за безбједност хране, донио је Правилник о чају, воћном чају, биљном чају и инстант чају којим су прописани минимални услови квалитета, као и други захтјеви који морају бити испуњени у производњи и промету чаја.

Циљ Правилника је омогућавање употребе међународно признатих анализа за испитивање квалитета чаја с циљем заштите здравља потрошача те отклањање недостатака уочених приликом имплементације постојећег правилника, а који стварају потешкоће произвођачима, како на домаћем тако и на иностраном тржишту.

Одредбе овог правилника не примјењују се на биљне сировине у промету, чајеве који спадају у категорију дијететских производа и традиционалне биљне лијекове (љековити чајеви).

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику БиХ, када престаје важити Правилник о биљном, воћном и инстант чају из 2011. године.

 

САГЛАСНОСТ ЗА ИМЕНОВАЊЕ ОДБРАМБЕНОГ АТАШЕА СЛОВЕНИЈЕ У БиХ

 

На приједлог Министарства спољих послова дата је сагласност за именовање пуковника Тадеја Бургара на дужност одбрамбеног аташеа Републике Словеније у Босни и Херцеговини, са сједиштем у Сарајеву.

 

ГЛАСАЊЕ ДРЖАВЉАНА БУГАРСКЕ 

 

Савјет министара БиХ дао је сагласности за гласање држављана Републике Бугарске на територији Босне и Херцеговине поводом одржавања ванредних избора за Парламент Републике Бугарске.

Гласање ће се одржати 2. 4. 2023. године у просторијама Амбасаде Републике Бугарске у Сарајево, у термину од 7:00 до 20:00 часова. (крај)