Одржана 17. редовна сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

СПОРАЗУМ О ЕКОНОМСКОЈ САРАДЊИ СА РЕПУБЛИКОМ КОРЕЈОМ 

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, усвојио је Извјештај о преговорима за закључивање Споразума о економској сарадњи између Босне и Херцеговине и Републике Кореје.

Закључивањем Споразума креира се правни оквир за институционалну сарадњу двије државе ради ширења и диверзификације обострано корисне економске сарадње у областима од заједничког интереса. Сарадња ће, између осталог, укључивати испитивање развоја и перспективе билатералних економских односа, истраживање могућности заједничког приступа тржиштима трећих земаља и подстицање сарадње између економских оператера.

Приједлог споразума о економској сарадњи између БиХ и Републике Кореје ће бити достављен Предсједништву БиХ у даљњу процедуру, а за потписника, у име Босне и Херцеговине, предложен је министар спољне трговине и економских односа.

НОВА ОДЛУКА О ФОРМИРАЊУ САВЈЕТА ЗА ЛИЦА С ИНВАЛИДИТЕТОМ БиХ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства за људска права и избјеглице, донио је Одлуку о формирању Савјета за лица с инвалидитетом Босне и Херцеговине, уз корекцију на сједници.

Ријеч је о новој одлуци којом ће се замијенити стара из 2011. године, када је формиран Савјет за лица с инвалидитетом БиХ као стручно, савјетодавно, интерресорно и координирајуће тијело Савјета министара Босне и Херцеговине.

Новом одлуком прописано је да Савјет за лица с инвалидитетом БиХ броји 30 чланова и чине га представници надлежних државних, ентитетских и институција Брчко Дистрикта БиХ, као и представници три савеза/удружења лица с инвалидитетом из Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта БиХ. Тиме је проширен састав овог савјета представницима надлежних органа за европске интеграције те за образовање и науку Федерације БиХ и Републике Српске.

Савјет је, између осталог, надлежан за промовисање људских права лица с инвалидитетом, иницирање и активно учествовање у изради, доношењу и мониторингу стратешких акционих, планских, законских и подзаконских докумената у овој области те за координацију акивности између надлежних органа и институција у БиХ, односно остваривање сарадње с међународним, владиним и невладиним организацијама у овој области.

ПОКРЕНУТА ПРОЦЕДУРА ЗА ИМЕНОВАЊЕ КОМИСИЈЕ ЗА ИЗБЈЕГЛИЦЕ И РАСЕЉЕНА ЛИЦА

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог одлуке о именовању Комисије за избјеглице и расељене лица Босне и Херцеговине, коју ће Министарство за људска права и избјеглице доставити Предсједништву БиХ, надлежном за њено доношење.  

Комисија броји девет чланова, по три представника сваког од конститутивних народа, међу којима је државни министар за људска права и избјеглице и још три представника Савјета министара БиХ те по два представника влада ентитета и један Брчко Дистрикта БиХ.

Међу надлежностима ове комисије, које су прописане Законом о избјеглицама из Босне и Херцеговине и расељеним лицима у БиХ, су одобравање и финансијски надзор пројеката реконструкције и повратка, које доставља Министарство за људска права и избјеглице БиХ те одобравање заједничких пројеката, који ће се реализовати путем Фонда за повратак.

РАСТ УКУПНЕ СПОЉНОТРГОВИНЕ РАЗМЈЕНЕ У ПРВОМ КВАРТАЛУ ОВЕ ГОДИНЕ

Савјет министара БиХ усвојио је Анализу спољнотрговинске размјене БиХ за период I - III 2023. године, чији је предлагач Министарство спољне трговине и економских односа.

Укупна робна размјена Босне и Херцеговине у овом периоду је износила 10,94 милијарде КМ. Вриједност извезене робе била је 4,40 милијарди КМ, а увезене робе 6,54 милијарде КМ, што је довело до спољнотрговинског дефицита од 2,14 милијарди КМ.

Главне карактеристике спољнотрговинске размјене за први квартал 2023. године у односу на исти период 2022. године биле су раст укупне спољнотрговине размјене (3,27%), раст увоза (3,82%), раст извоза (2,46%), те раст спољнотрговинског дефицита (6,74%). У истом периоду покривеност увоза извозом смањена је за 0,89% и износи 67,25%.

Главни спољнотрговински партнер БиХ је и даље Европска унија, која у укупном обиму робне размјене учествује са 65,3%, затим земље потписнице споразума ЦЕФТА 2006 са 14,4%, док остале земље учествују са 20,3%.

Од главних трговинских партнера највећу покривеност увоза извозом имамо са: Аустријом (180,27%), Хрватском (132,22%), Словенијом (131,84%), Њемачком (91,85%), те Србијом (87,57%).

Босна и Херцеговина је у првом кварталу 2023. године највише извозила у: Хрватску (701,50 милиона КМ), Њемачку (701,17 милиона КМ), Србију (572,26 милиона КМ), Аустрију (444,72 милиона КМ), те у Италију (380,78 милиона КМ).

Истовремено је БиХ највише увозила из: Италије (895,97 милиона КМ), Њемачке (763,39 милиона КМ), Србије (653,46 милиона КМ), Кине (548,55 милиона КМ), те из Хрватске (530,56 милиона КМ).

ПОВЕЋАТИ ОБИМ КОРИШТЕЊА ТАИЕКС ПОМОЋИ ЕУ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Дирекције за европске интеграције Босне и Херцеговине о кориштењу Таиекс инструмента помоћи Европске уније у Босни и Херцеговини за период 1. јануара - 31. децембра 2022. године.

Информацију прати сет закључака којима се жели унаприједити и повећати обим кориштења овог инструмента помоћи у складу са препорукама из Извјештаја Европске комисије о БиХ за 2022. годину.

Босни и Херцеговини је у прошлој години одобрено 14 апликација од 23 поднесене, највише у областима правде, слободе и безбједности, слободе кретања роба, саобраћаја те заштите потрошача.

Према извјештају Европске комисије о искориштености Таиекса у прошлој години, Албанији су одобрене 23 апликације, Цгној Гори  њих 45, Сјеверној Македонији 30 и Републици Србији 19 апликација.

Како би се унаприједило кориштење овог инструмента помоћи Дирекција за европске интеграције је прошле године сачинила Упутство за попуњавање Таиекс апликације које је објављено на њеној службеној веб-страници. 

ПЕРСПЕКТИВЕ ЗА БиХ 2023 - 2026

Савјет министара БиХ примио је к знању Информацију Дирекције за економско планирање (ДЕП) о перспективама за Босну и Херцеговину 2023 - 2026. године.

Према пројекцијама ДЕП-а, у периоду 2023 - 2026. године у БиХ се може очекивати економски раст са просјечном стопом од око 3% на годишњем нивоу.

Главна полуга овог раста требала би бити домаћа потражња кроз повећање приватне потрошње и у мањој мјери инвестиција.

Кретања у оквиру индустријске производње у БиХ ће, поред економских трендова у окружењу, зависити и од провођења реформских мјера на унапређењу пословног амбијента. Под условом реализовања екстерних и интерних претпоставки, пројекција ДЕП-а је да би БиХ у периоду 2023 - 2026. године могла остваривати просјечне годишње стопе раста физичког обима индустријске производње од 2,2% до 4,8%.

У 2023. години се очекује раст броја запослених, али по нешто споријој стопи у односу на претходну годину (1,6%). Раст просјечне нето плате би могао износити око 11% у односу на исти период прошле године. Уз повољнију пословну климу, како у БиХ тако и у окружењу и земљама ЕУ, у периоду 2024 - 2026. године очекује се повећање броја запослених за око 1,7%.

Узимајући у обзир кретање цијена енергената и хране на свјетском тржишту и пројекције инфлације у ЕУ те стабилне цијене комуналија у БиХ, ДЕП процјењује да би инфлација у БиХ у 2024. години могла износити 3,1%, односно 2,2% у 2025. години и 1,9% у 2026. години.

ПОЗИТИВНИ ЕФЕКТИ ОДЛУКЕ О ПРИВРЕМЕНОЈ СУСПЕНЗИЈИ И СМАЊЕЊУ ЦАРИНСКИХ СТОПА

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, усвојио је Извјештај о примјени и ефектима Одлуке о привременој суспензији и привременом смањењу царинских стопа код увоза одређених роба до 31. 12. 2022. године.

Од ступања на снагу Закона о царинској тарифи, Савјет министара БиХ је донио 11 одлука о привременој суспензији и привременом смањењу царинских стопа код увоза одређених роба.

Робе које су обухваћене овим одлукама су материјали и сировине - репроматеријали које користе домаћи произвођачи у властитој производњи, а који се не могу набавити на домаћем тржишту у количинама и квалитету потребном за производњу готових производа, што је основни критеријум за уврштавање на попис роба који се утврђује сваке године. 

Овим одлукама је омогућено повољније и конкурентније пословање привредних субјеката из подручја текстилне и индустрије коже и обуће, хемијске, металске и електроиндустрије, као и графичке, прехрамбене, дрвопрерађивачке и индустрије намјештаја.

У Извјештају се наводи да је примјена Одлуке дала многе позитивне ефекте у смислу улагања, повећања броја запослених, цјеновне конкурентности, повећања обима производње и извоза, те других економских показатеља.

Подаци корисника Одлуке показују како је њена примјена резултирала са 1.176 новозапослених радника, улагања су достигла износ од око 105.557.000 КМ, а остварен је приход од најмање 1.148.583,892 КМ. Раст прихода предузећа је износио најмање 335.424.036,40 КМ, а велика већина је имала раст броја запослених, производње, прихода и извоза.

Осим смањења трошкова репроматеријала, примјена Одлуке је утицала на диверсификацију ланаца снабдијевања и осигуравање стабилности пословања уз једнаке услове снабдијевања из земаља са којима Босна и Херцеговина нема потписан уговор о слободној трговини.

САНИРАЊЕ ПОСЉЕДИЦА У ПОПЛАВЉЕНИМ ПОДРУЧЈИМА У БиХ

Савјет министара БиХ упознат је са Закључком 20. и закључцима 21. сједнице Предсједништва Босне и Херцеговине, одржаним 12. 6. и 15. 6. 2023. године који се односи на санацију штета изазваних олујним невременом и поплавама у више општина и градова у БиХ.   

Савјет министара БиХ раније је издвојио милион КМ за санирање штета изазваним поплавама у БиХ.

Закључено је како је неопходан приједлог одлуке Министарства безбједности БиХ уз обавезан став Министарства финансија и трезора БиХ о стању текуће буџетске резерве.   

ИМЕНОВАЊА

Савјет министара БиХ упознат је с ранг-листом успјешних кандидата за избор директора Агенције за полицијску подршку БиХ и за директора именовао најбоље рангираног кандидата Енвера Наџиахметовића након завршене процедуре јавног конкурса.

Рјешење о именовању ступа на снагу даном даношења, а примјењује се дан након објаве у Службеном гласнику БиХ.  

Истовремено је дужности директора разријешен Хусеин Нанић због истека мандата. Рјешење о разрјешењу ступа на снагу даном доношења, а примјењује се од дана објаве у Службеном гласнику БиХ.

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, именовао је Алена Хусковића за вршиоца дужности замјеника директора Агенције за форензичка испитивања и вјештачења Босне и Херцеговине до окончања конкурсне процедуре, а најдуже на мандатни период од три мјесеца, с примјеном рјешења од 1. јула 2023. године.                                        

БЕЗВИЗНИ РЕЖИМ ЗА ДРЖАВЉЕНЕ САУДИЈСКЕ АРАБИЈЕ ТОКОМ ТУРИСТИЧКЕ СЕЗОНЕ У БиХ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољних послова, донио је једногласно Одлуку о измјени и допуни Одлуке о визама.

Овом одлуком привремено се укида визни режим држављанима Краљевине Саудијске Арабије, који ће у БиХ боравити у туристичкој, краћој пословној или приватној посјети у периоду од 7. јула до 1. октобра 2023. године. Дужина боравка у БиХ по овом основу је 30 дана.

На овај начин Савјет министара БиХ додатно настоји пружити подршку економском сектору и повећати туристичку посјећеност Босни и Херцеговини.

Истовремено ће за држављане Краљевине Бахреина од 1. 9. 2023. бити уведен визни режим, због усклађивања визне политике Босне и Херцеговине с Европском унијом, о чему ће благовремено бити обавијештена Краљевина Бахреин. 

НЕМА КОНСЕНЗУСА О ДАНУ ЖАЛОСТИ У БиХ

Савјет министара БиХ није постигао консензус за доношење одлуке о проглашењу 11. јула даном жалости у Босни и Херцеговини, а коју је предложио замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ Зукан Хелез. (крај)