Предсједавајућа Савјета министара БиХ поднијела апликацију за средства из Фонда солидарности Европске уније за санацију посљедица поплава

Предсједавајућа Савјета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто службено је поднијела апликацију за средства из Фонда солидарности Европске уније (ЕУСФ) с циљем санације штета узрокованих разорним поплавама које су у октобру ове године погодиле Босну и Херцеговину. 

Поплаве, изазване обилним оборинама и екстремним временским условима, узроковале су велике материјалне штете, укључујући клизишта, бујице које су, нажалост, довеле до губитка људских живота, те дјелимично или потпуно уништиле стамбену, саобраћајну, водну и комуналну инфраструктуру најпогођенијих подручја. Погођене су бројне локалне заједнице, посебно у централним, јужним и западним дијеловима земље, остављајући за собом тешке посљедице како за становништво тако и на привреду.

Овај корак представља важан тренутак за Босну и Херцеговину, јер је ово први пут да наша земља има могућност да аплицира за средства из овог значајног европског механизма солидарности.

Апликација за средства ЕУСФ-а резултат је интензивног рада Тима за припрему апликације  именованог од стране Савјета министара БиХ на приједлог предсједавајуће СМ БиХ, а у који су били укључени представници Кабинета предсједавајуће Савјета министара БиХ, државних министарстава безбједности те финансија и трезора, Дирекције за европске интеграције, Дирекције за економско планирање, Савјета за статистику БиХ, као и представници ентитетских управа цивилне заштите. У раду Тима учествовали су и именовани координатори Владе Федерације БиХ, координатори испред кантоналних влада, тимови локалних заједница Мостара, Јабланице, Коњица, Фојнице, Крешева, Кисељака, Брезе, Високог, Вареша и Дрвара. 

У цијели процес припреме апликације, који је био сложен и интезиван, били су укључени те подршку и помоћ су пружили и експерти ЕБРД-а из Хрватске, стручњаци из Словеније које је подржала Свјетска банка, као домаћи експерти  Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци, Грађевинског факултета Универзитета у Сарајеву те Факултета грађевинарства, архитектуре и геодезије Универзитета у Мостару. Поред наведених међународних финансијских институција подршку су пружиле и Република Хрватска и Република Словенија које су ставиле на располагање своје капацитете за успјешну финализацију апликације.

Процес прикупљања података одвијао се путем именованих координатора за све релевантне секторе на разини Федерације БиХ, кантона и локалној разини. Укупно је више од 100 институција било укључено у процес процјене штета по ПДНА моделу, што је захтијевало висок степен координације и посвећености свих који су учествовали у изради апликације.

Предајом захтјева у задатом року Босна и Херцеговина је потврдила  и своју опредијељеност за транспарентно и ефикасно управљање средствима Фонда солидарности.

Овај захтјев додатно наглашава блиску сарадњу Босне и Херцеговине с Европском унијом и представља још један корак према јачању односа и интеграцији у европску породицу. (крај)