Предсједавајућа Кришто у Атини разговарала са грчким премијером Мицотакисом

Предсједавајућа Савјета министара БиХ Борјана Кришто разговарала је у Атини са предсједником Владе Грчке Кyријакосом Мицотакисом о јачању билатералне сарадње и реформама БиХ у процесу придруживања Европској унији (ЕУ). Састанак је одржан уочи неформалног састанка лидера регије и земаља ЕУ у Атини на којем ће вечерас учествовати предсједавајућа Савјета министара БиХ на позив предсједника Владе Грчке Кyријакоса Мицотакиса.

Предсједавајућа Кришто је захвалила премијеру Мицотакису за снажну подршку коју пружа Босни и Херцеговини на њеном европском путу. Додала је да су Босна и Херцеговина и Грчка пријатељске земље без отворених питања и позвала грчког премијера Мицотакиса на додатно јачање економске сарадње у обостраном интересу.  

Током састанка предсједавајућа Кришто је нагласила како Босна и Херцеговина недвосмислено припада европском цивилизацијском кругу те да ће у идућем периоду то и доказати. Додала је како су приоритети и фокус рада новог Савјета министара БиХ, као и свих институција БиХ, у периоду који је пред нама усмјерени на испуњење 8+1 услова, односно 14 кључних приоритета из Мишљења Европске комисије.

Говорећи о раду актуелног сазива Савјета министара БиХ који је у протеклих осам мјесеци покренуо реформску агенду која би требале бити интензивирана у овом и наредном мјесецу, предсједавајућа Кришто је нагласила важност реформи не само за перспективу наше државе унутар Европске уније, него и за стабилност и безбједност БиХ те цјелокупне регије.

Наглашена је важност што хитнијег отварања преговарачког процеса, а најкасније до краја 2023. године, Босне и Херцеговине са Европском унијом у корист безбједности, стабилности те јачања демократије и владавине права.

Кришто је поновила неупитну усклађеност Босне и Херцеговине са Заједничком спољном и безбједносном политиком Европске уније, тим прије што је као потписница Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) дужна своју спољну политику ускладити са ЕУ. Нагласила је како цијела регија, укључујући и Босну и Херцеговину, осјећа посљедице руске агресије у Украјини. Изразила је забринутост усљед хуманитарних посљедица по цивилно становништво у Украјини и додала како Босна и Херцеговина у том смислу дијели стварну безбједносну, политичку и економску забринутост и са земљама Европске уније, али и шире, на глобалном нивоу. (крај)